“Hrana ishrana i zdravlje” je drugo međunarodno savetovanje, koje je  održano u organizaciji IHIS Nutricionizma, članice Ihis Naučno-tehnološkog parka, uz podršku Ministarstva zdravlja i Privredne komore Srbije, gde su predstavljeni detaljni rezultati najvećeg istraživanja u marketima Srbije o poštovanju propisa Srbije i EU o deklarisanju, kao i korišćenju nutritivnih i zdravstvenih izjava na prehrambenim proizvodima i suplementima na tržištu Srbije. Ovo istraživanje rađeno je na uzorku od preko 2500 prehrambenih proizvoda podeljenih u devet kategorija i to: ulja i margarini; hleb i peciva; žita za doručak; slatki konditori; slani konditori; bezalkoholna pića; suplementi; mlečni proizvodi i takozvani specijalni proizvodi (proizvodi namenjeni potrošačima sa posebnim načinom ishrane).

Dr Danica Zarić je na savetovanju jasno označila šta je potrebno skinuti sa ambalaže i kako deklaraciju uskladiti sa EU regulativom, kao i o namernim i nenamernim greškama pri deklarisanju,u cilju zavođenja potrošača.

Istraživanjem je utvrđeno da najviše neadekvatno deklarisanih proizvoda ima u kategorijama takozvanih „specijalnih proizvoda“, mlečnih proizvoda i bezalkoholnih pića.

“Najbolje deklarisana kategorija proizvoda su slatki konditori koji imaju 85{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} ispravnih deklaracija po srpskim i evropskim propisima, dok 14 {b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} nije dobro ni po jednom pravilniku. Najlošija kategorija je kategorija tzv. „specijalnih proizvoda“ gde je ispravno samo 12{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} proizvoda, a čak 74{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} nije usklađeno ni sa srpskim, ni evropskim propisima. U kategoriji slatkih konditora se nalaze proizvodi koji zavaravaju potrošače, naročito decu, a činjenica je da gojaznost kod dece poprima alarmantne razmere. Potrebno je zauzeti jasan stav prema proizvodima koji slikom – dizajnom i rečju asociraju na dečije proizvode  a sadrže  50-60{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} šećera, 30-35{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} masnoće (o toga najčešće 50{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} zasićenih) a ne smeju tako da se deklarišu. Zakonodavstvo nije precizno u ovome i proizvođači koriste  nedorečenost pravilnika. Nekada sve to može izgledati i groteskno, jer proizvod koji sadrži 6,5{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} proteina, 51{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} ugljenih hidrata, 37{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} masnoće , a ima samo 4{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} žitarica nosi izjavu na ambalaži OBEZBEĐUJE VITKOST I ZDRAVLJE.

Dr Danica Zarić  je napomenula da  je u  kategoriji „specijalnih proizvoda“  uočljivo  da proizvođači ni spisak sastojaka nisu pravilno napisali. U tablicama se nalaze proizvoljna imena sastojaka i proizvoljne jedinice, zdravstvene i nutritivne izjave su nepravilno napisane i ova kategorija zaista zaslužuje rigorozniju kontrolu.

Najlošije deklarisan je jedan zaiste kvalitetan proizvod iz kategorije mlečnih proizvoda,  kozji sir i surutka, čija deklaracija sadrži niz neistinitih zdravstvenih izjava: podiže imunitet, regeneriše jetru, poboljšava rad bubrega, smanjuje apetit, smanjuje holesterol, krvni pritisak, prevencija je osteoporoze, protiv zubnog karijesa i zubnih naslaga, a  to je primer kako deklaracija može upropastiti i odličan proizvod.

Prema novom pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane  koji se primenjuje od 05. oktobra 2013. godine i  usklađen je sa EU regulativama ambalaža, deklaracija će morati da pretrpi znatne izmene. Neće biti dozvoljene proizvoljne informacije. Oslobodiće se prostor za  pravilne nutritivne i zdravstvene izjave, za isticanje kvaliteta proizvoda, a ne za prebrojavanje koliko komada voća ide u čašu soka ili isticanje bespotrebnih informacija i slogana kao što su: “sve za zdravlje, zdravlje ni za šta” ili “100{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} bezbedan proizvod” ili “ovo je zdrav proizvod” i dr. Statistika sa ovog savetovanja ukazuje da se na proizvodima moglo naći čak 20{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} više ispravnih nutritivnih i zdravstvenih izjava, što znači da je čak 20{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b} ispitanih proizvoda moglo imati viši kvalitet.

Ovogodišnje savetovanje je posvećeno i novom pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, o novom pravilniku o aditivima u našoj zemlji i važećim pravilnicima o deklarisanju proizvoda u Srbiji, Hrvatskoj i Evropskoj Uniji.

Plenarni predavač na savetovanju prof. dr Ivan Stanković, detaljno je objasnio koje promene je neophodno izvršiti u srpskom zakonodavstvu aditiva. Gost predavač dr Blaža Nahtigal, iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Slovenije, je  dala detaljan prikaz Regulative EU 1169/2011 koja se odnosi na zdravstvene i nutritivne izjave dok je  dr Lea Pollak, voditeljka Odseka za dodatke prehrani i dijetetske proizvode iz Hrvatske, iznela je  novine u oblasti aktivnih supstanci, količina i analiza koje se odnose na odobrene zdravstvene tvrdnje.

Na savetovanju je bilo reči o novinama u zakonodavstvu o dodacima  prehrani i zdravstvenim tvrdnjama koji je prezentovala Marija Pašalić iz Ministarstva Zdravlja Republike Hrvatske. Prof. dr Marica Rakin, vanredni profesor TMF u Beogradu  prisutne je upoznala sa upotrebom aditiva u prehrambenoj industriji, dok je prof. dr Dragojlo Obradović sa  Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, govorio o mikrobiološkoj bezbednosti prehrambenih proizvoda.  Mr Renata Tomerlin, direktorka razvoja ambalaže Podravka d.d. je  prisutne upoznala sa zakonodavstvom u EU i Republici Hrvatskoj na području ambalaže, dok je mr Mirjana Franković, dipl. ecc., direktor Valeovita Ljubljana,  govorila o novoj  registraciji proizvoda, novim lansiranjima i proboju na tržištu a Aleksandar Madić, dipl. ing. tehnolog u kompaniji Imlek AD je imao izlaganje o izazovima i razvoju organik programa.

Foto FoNet

Foto FoNet

Foto FoNet