Jedan od najvećih investitora u oblasti rudarstva i obnovljivih izvora energije u regionu, britanska kompanija Mineco Limited, članica Mineco Grupe,  organizovala je novogodišnji ručak za  predstavnike beogradskih medija.

Direktor Mineco Limited, Bojan Popović, govorio je o  rezultatima kompanije u protekloj godini, s naglaskom na investicije u rudnik Bosil-Metal.

Direktor operacija, Dominik Roberts, govorio je o rudarstvu u Srbiji i regionu i značaju stranih investicija za napredak rudarstva i rudarske struke.

Kompanija Mineco Limited zadovoljna je rezultatima postignutim u Srbiji i u regionu Zapadnog Balkana u 2016. godini, s obzirom na da su u potpunosti ispunjeni planovi proizvodnje u rudnicima olova i cinka u kojima posluje samostalno ili sa partnerima, kao i da su u završnoj fazi pripreme za otvaranje rudnika Bosil-Metal kod Bosilegrada i rudnika Olovo kod Olova u BiH.

Mineco je u 2016. ostvario rast i napredak u svim segmentima poslovanja, a pre svega u razvoju novih projekata. Zahvaljujući uspešnom radu postojećih aktivnih rudnika, kapaciteti Mineco Grupe su mogli da se maksimalno usmere na ostvarenje razvojnih ciljeva sistema.

Na ručku su bili prisutni i menadžeri rudnika u Srbiji u kojima je Mineco Grupa većinski vlasnik, Darko Vukobratović, direktor Contanga, i partner Mineca u  ROC Rudnik,  Petar Radović predstavnik rudnika Veliki Majdan,  Miodrag Vukajlović, direktor rudnika Bosil-Metal kod Bosilegrada, kao i Sava Mandić direktor Mineco Plus d.o.o. u Beogradu.

Srbija dobija 4 nova rudnika

U narednih pet godina, posle pola veka, počeće se sa iskopavanjem ruda u do sada nekorišćenim nalazištima. Prve jame u Bosilegradu i Boru, slede Loznica i Baljevac. U eksploataciju će uložiti čak pet milijardi dolara.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:639364-Srbija-dobija-4-nova-rudnika

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1619487/Srbija-dobija-{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}C4{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}8Detiri-nova-rudnika-Ulaganja-u-eksploataciju-5-mlrd-USD

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=12&dd=12&nav_id=1209152

http://www.vesti.rs/Ekonomija/Srbija-dobija-4-nova-rudnika.html

http://www.kapital.rs/vesti/2016/12/novosti-istrazuju-srbija-dobija-4-nova-rudnika/

http://www.glavnevesti.com/ekonomija/1271068/Novosti-4-nova-rudnika-milijarde-u-budzet

http://forum.krstarica.com/showthread.php/775062-Novosti-{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}C4{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}8Cetiri-nova-rudnika-milijarde-u-bud{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}C5{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}BEet?p=33488538&viewfull=1

http://www.topvesti.info/2016/12/11/srbija-dobija-4-nova-rudnika/

https://www.srbijadanas.com/biz/posao/odlicne-vesti-za-rudare-cetiri-nova-rudnika-milijarde-u-budzet-2016-12-12

http://www.pressonline.rs/info/srbija/386262/novosti-4-nova-rudnika-milijarde-u-budzet.html

http://www.naslovi.net/2016-12-12/b92/novosti-cetiri-nova-rudnika-milijarde-u-budzet/19356511

http://www.ekonomski.net/rudna-nalazista-srbije-vredna-milijarde-dolara-eksploatisace-stranci

Kompanija Mineco, jedan od najvećih investitora u oblasti rudarstva u Srbiji i regionu, čestitala je studentima rudarskog inženjerstva Katarini Belanović i Dževdetu Haliloviću na izboru za ovogodišnje stipendiste Fondacije Evro za znanje.

Britanska kompanija Mineco, koja je Fondaciji Evro za znanje donirala sredstva za dve bespovratne stipendije studentima rudarskog inženjerstva u iznosu od po 100.000 dinara, izrazila je veliko zadovoljstvo što će sredstva biti dodeljena izuzetno uspešnim studentima Katarini Belanović i Dževdetu Haliloviću, koji će moći da, kada završe studije, doprinesu razvoju rudarstva u Srbiji.

Katarina Belanović iz Rudne Glave je studentkinja IV godine Tehničkog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu, sa prosekom od 9,7, dok je Dževdet Halilović iz Sjenice, student IV godine Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu, sa prosekom 9,91.

Na ceremoniji dodele stipendije, u petak u Beogradu, Katarina Belanović je izjavila da je polaskana time što je izabrana za stipendistu Fondacije Evro za znanje. Ona je takođe izrazila zadovoljstvo što se među donatorima za stipendije našla kompanija Mineco, koja se bavi baš rudarstvom.

“Rudarstvo je moj profesionalni izbor, a stipendija koju je donirala baš kompanija koja se time bavi u našoj zemlji mi je posebno značajna jer  ukazuje na to da ću ovde moći da se usavršavam i da će za nas, rudare,  biti posla i napretka”, kazala je Katarina Belanović.

Njen stav deli i Dževdet Halilović, koji je na ceremoniji rekao da mu je ova stipendija podstrek da što pre završi studije, održi dobar prosek i nastavi da se bavi rudarstvom u Srbiji.

“Velika je čast biti stipendista kompanije koja se bavi baš delatnošću koju sam izabrao. To je pokazatelj da struka računa na nas i da želi da nam pomogne da se razvijamo i da budemo u prilici da doprinesemo i razvoju rudarstva u našoj zemlji”, istakao je Dževdet Halilović.

Fondacija Evro za znanje odlučila je ove godine o dodeli ukupno sedam studentskih stipendija u iznosu od po 100.000 dinara u školskoj 2016/17 godini. Ova Fondacija osnovana je 2010. godine, sa idejom da investira u znanje, pre svega u obrazovanje mladih ljudi.

Kompanija Mineco je ove godine prvi put donirala sredstva ovoj  Fondaciji, a s obzirom na uspešno sproveden proces izbora stipendista, namerava da joj i ubuduće pruža podršku.

Osnivaču i direktoru Novinske agencije FoNet, Zoranu Sekuliću, večeras je ambasadorka Francuske u Beogradu Kristin Moro uručila orden Legije časti, najviše odlikovanje Republike Francuske.

Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro rekla je da je predsednik Francuske Fransoa Oland odlučio da Sekuliću uruči to visoko priznanje zbog njegovog angažovanja u službi odbrane razvoja medija i njihove nezavisnosti u Srbiji i u Evropi.

GOVOR ZORANA SEKULIĆA PRILIKOM URUČENJA ORDENA LAEGIJE ČASTI

Vasa ekselencijo, draga ambasadorko Kristin Moro, vase ekselencije, dame i gospodo,

Primam visoko priznanje Republike Francuske sa osećanjem neizmerne časti, zahvalan što ste ordenom Legije časti trajno učinili ponosnim i mene i moje pretke i moje potomke.  Što ste mojem životnom i radnom veku,  ali i novinarskom i ličnom poštenju i hrabrosti svih mojih višedecenijskih saradnika i profesionalnih istomišljenika, dali poseban smisao i ohrabrenje.

Odluka predsednika Francuske, ministra spoljnih poslova, ambasadorke Moro i njenih saradnika da zemlja velike slobodarske i demokratske tradicije Legiju časti dodeli novinaru iz Srbije, zemlje traumatične prošlosti i komplikovane postkonfliktne tranzicije,  potvrda je univerzalnog karaktera vrednosti kao sto su sloboda misli, sloboda izražavanja  i sloboda medija.

Odlučnom odbranom ovih civilizacijskih tekovina, uprkos velikim, pa i tragičnim iskušenjima i napadima proteklih godina, Francuska je snažno stala u zaštitu, ne samo sopstvenog demokratskog nasleđa, već i identiteta savremene Evrope.  Dok kriza potresa same temelje evropskog mirovnog projekta ujedinjenja, Francuska na sopstvenom primeru pokazuje da visoki principi slobode ne smeju biti dovedeni u pitanje.

Orden Legije časti zato shvatam i kao poruku Francuske da ovi isti principi podjednako važe i  za Srbiju, kao jasno određenje i liniju razgraničenja  između onoga što jeste slobodno,  ali odgovorno novinarstvo i onoga što to nije.

U ovom svečanom trenutku bilo bi neprikladno, ne bi bilo viteški,  da pominjem probleme sa kojima su suočeni novinari i mediji u Srbiji.  Zato i neću govoriti o pritiscima, uticajima i kontroli medija, njihovih vlasnika, urednika i novinara,  banalizaciji i primitivizmu. Neću govoriti o vređanju, pretnjama i kampanjama protiv neistomišljenika, strahu i masovnim kršenjima etičkog kodeksa . Neću govoriti ni o ukidanju prostora za javni kritički dijalog o ključnim problemima društva i marginalizovanju  najboljih u profesiji, ni o endemskoj servilnosti i kukavičluku medija, niti o nedoslednoj primeni medijskih zakona. Konačno, neću porediti sadašnjost ni sa devedesetim, ni  sa godinama tranzicije,  jer problemi slobode medija i slobode izražavanja kroz vreme menjaju samo formu, intenzitet i mehanizme uticaja, od onih opasnih po život, do sofisticiranih, nevidljivih i bez otisaka prstiju.

Uveren da trajne stabilnosti i sveopšteg napretka nema bez vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava, slobode izražavanja i slobode medija, smatram da gradjani i građanke Srbije zaslužuju bolje medije i bolje novinarstvo, profesionalno, znalačko i odgovorno. Zaslužuju novinare i urednike koji rade u javnom interesu, ali i vlasnike koji ne trguju uverenjima,  već znaju pravu meru javnog i legitimnog poslovnog interesa.  Zaslužuju novinarstvo kojem će verovati, zbog kojeg neće biti razočarani, rezignirani i apatični.

Srbija ima novinare i urednike dorasle tim visokim ciljevima, potrebno ih  je vratiti u centar medijske scene  i pustiti da rade slobodno, profesionalno i odgovorno. Na dobrobit i javnosti i društva u celini, konačno i u najboljem interesu države koja teži stabilnosti, razvoju i napretku, koja pretenduje da bude moderna evropska demokratija.

Dame i gospodo,

Iskreno zahvaljujem i izražavam duboko poštovanje svim kolegama, koleginicama, ličnim i prijateljima FoNeta, poslovnim partnerima, organizacijama i institucijama koje su proteklih decenija, podrškom, razumevanjem i saradnjom, uprkos svim izazovima, doprineli našem uticaju, kredibilitetu, ugledu i profesionalnom trajanju, i FoNeta i mene lično.

To se odnosi i na Asocijaciju medija, koja me je zadužila velikim poverenjem i odgovornošću, da se, uporedo sa profesionalnim obavezama, aktivno uključim u proces medijskih reformi, zajedno sa partnerima iz medijske koalicije.

Ovaj orden delim sa svim FoNetovcima, sadašnjim i bivšim, za nepune 23 godine bilo ih je više od 600, koji su, uz ogromna odricanja, profesionalna i egzistencijalna, istrajavali i istrajavaju, neumorno radeći novinarski, urednički, snimateljski , fotoreporterski, montažerski i menadžerski posao časno i pošteno.

Neizmernu zahvalnost i doživotno izvinjenje dugujem mojim Sekulićima, Ljiljani, Petru i Đorđu, koji su poneli najveći teret i podneli nenadoknadivu štetu, ličnu i porodičnu, zbog mog profesionalnog i moralnog izbora.

Dame i gospodo,

Ponosan sam na Francusku kao što je ona ponosna na mene. Počastvovan sam što me je uvrstila u plejadu uglednih ličnosti, časnih dobitnika  ovog visokog priznanja.  Ponosan sam i na moju Srbiju, onu razboritu, čestitu  i dostojanstvenu, Srbiju  stabilnih demokratskih institucija, Srbiju sloboda i prava, tolerancije i pomirenja.  Ponosim se i neistomišljenicima, onima koji još ne dele ove vrednosti i ideale, jer sam uveren da će, čak i protivno svojoj volji,  prihvatiti da je ovaj orden priznanje i za Srbiju.

Za pristojnu, uspravnu i modernu Srbiju,  prirodnog, poštovanog i ravnopravnog člana evropske porodice, Srbiju kojoj se nadam, koju očekujem, kojoj verujem i od koje ne odustajem.

Mlade selekcije Fudbalskog kluba TSC iz Bačke Topole ove sezone beleže odlične rezultate u Vojvodini, u čijim su ligama ubedljivo prvi i u kadetskoj i u pionirskoj konkurenciji, saopštila je uprava kluba, najavljujući dalja ulaganja u mlađe kategorije i u školu fudbala.

Kadetska ekipa (godište 2000. i 2001.)  FK “TSC” Bačka Topola takmiči se u kadetskoj ligi Vojvodine, grupa Bačka, a od početka prvenstva, u svih osam kola zabeležila je pobede. Kadeti TSC sada imaju 11 bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu ekipu subotičkog Spartaka.

Ova generacija mladih fudbalera je najuspešnija do sada ponikla iz TSC. Oni su prošle godine pobedili Crvenu zvezdu u Beogradu, a ovog leta su osvojili i “TSC CUP”, međunarodni turnir u kome su se takmičili sa beogradskim Partizanom, novosadskom Vojvodinom, beogradskim Radom, Ferencvarošem iz Budimpešte i Puškaš akademijom iz Felčuta.

U klubu TSC Bačka Topola, čiji je glavni sponzor telekomunikacioni operater SAT-TRAKT http://www.sattrakt.com/, ističu da nameravaju da nastave da pružaju punu podršku mlađim kategorijama, kao i školi fudbala, a trudiće se da u narednim godinama poboljšaju i infrastrukturu i pretvore stadion u Bačkoj Topoli u mesto koje će stvarati odlične fudbalere.

Bratstvo Niklanović, odlučno u nameri da istraje u borbi za pravo na imovinu koja joj je u Crnoj Gori oduzeta, obavestilo je nadležne organe u svim državama u kojima ima svoje članove o postupcima crnogorskih vlasti i povredi njihovih prava garantovanih međunarodnim konvencijama.

Saopštenje za javnost, koje je Hristov consulting sročio i prosledio medijima u Srbiji i Crnoj Gori, preneli su najuticajniji mediji u Crnoj Gori i Srbiji.

Uz predstavku protiv države Crne Gore Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, bratstvo Nikanović je uputilo dopise nadležnim institucijama u Crnoj Gori, a zatražilo je zaštitu i od vlasti SAD, Hrvatske, Slovenije i Srbije povodom kršenja njihovih prava zagarantovanih Ustavom Republike Crne Gore i Evropskom Konvencijom o ljudskim pravima.

Dvadeset i tri porodice iz bratstva Niklanović koji su državljani SAD, Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Slovenije već deset godina vode spor pred crnogorskim sudovima za dokazivanje svog vlasništva u Budvi koje im pripada više od 100 godina. Opština Budva je još 2002. godine bez i jednog dokumenta, čak i bez rešenja prevela zemlju Niklanovića u opštinsku, a potom prodala stranom pravnom licu.

„Kako smo iscrpeli sva pravna sredstva u Crnoj Gori, došli smo do odluke da podnesemo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava i u tome ćemo istrajati. Nećemo dozvoliti da nam naše vekovno vlasništvo bude otrgnuto. Svesni smo da slučajeva poput našeg ima još u Crnoj Gori i da većina tih ljudi smatra da je to normalno stanje stvari, međutim za državu koja pretenduje da bude pravna  i želi  članstvo u EU to je nedopustivo”, rekla je Milica Mitrović, jedna od članova bratstva Niklanović

Hristov consulting je ovlašćena konsultantska kuća za familiju Niklanović.

u Narodnoj biblioteci Srbije predstavljena je knjiga “Gotovi Lekovi”  Tomislava Kažića, 15. adaptirano izdanje. Prvo izdanje objavljeno je još 1978. godine, tada osmišljeno kao registar postojećih lekova u SFRJ sa farmakoterapijskim preporukama.

’Gotovi Lekovi’ je knjiga koja daje sveobuhvatno i neutralno tumačenje farmakoterapije lekovima koji su u prometu u Srbiji. Ovo izdanje je obimnije od prethodnih i plod je timskog rada šest autora i predstavlja nastavak višedecenijskog kontinuiranog napora dr Tomislava Kažića, vrhunskog srpskog i jugoslovenskog farmakologa. ‘Gotovi Lekovi’ su prešli put od registra lekova u prometu na tržištu Jugoslavije do referentnog priručnika i udžbenika za farmakoterapiju. Vremenom su uvedeni  stručni tekstovi, obrađene aktuelne teme iz domena potrošnje lekova i dati sveobuhvatni i objektivni komentari modernih istraživanja i tendencija u farmaceutskoj industriji”, izjavio je Milutin Kažić, izdavač 15. Izdanja ove knjige.

Najnovije adaptirano izdanje knjige “Gotovi Lekovi – Tomislav Kažić” trebalo bi da se nađe u svakoj lekarskoj ordinaciji u Srbiji, jer pruža sveobuhvatno, neutralno tumačenje terapije lekovima. Medicinska nauka knjigu “Gotovi lekovi” smatra značajnom jer je objektivna, bez posebnog tretmana za pojedinačne interese farmaceutske industrije, a princip neutralnosti je uspeo da održi i tim koji je radio na 15. izdanju.

Medicinska nauka knjigu “Gotovi lekovi” smatra značajnom jer je objektivna, bez posebnog tretmana za pojedinačne interese farmaceutske industrije, a princip neutralnosti je uspeo da održi i tim koji je radio na 15. izdanju.

Rad na tom kompleksnom projektu nastavio je tim od šest autora: prof. dr Ljiljana Gojković-Bukarica (Institut za kliničku farmakologiju, farmakologiju i toksikologiju, Medicinski fakultet Beograd Kliničko-bolnički centar “Dr Dragiša Mišović-Dedinje”), prof. dr Silva Dobrić, redovni profesor farmakologije i toksikologije Medicinski fakultet Vojnomedicinske akademije, Univerzitet odbrane u Beogradu), prof. dr Nebojša Tasić (specijalista kardiologije Načelnik centra za hipertenziju, Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje), Siniša Radulović (Naučni savetnik, specijalista kliničke framakologije Institut za onkologiju i radiologiju Srbije), mr sci. med. Miroslav Mitrović (Klinički farmakolog PharmaS d.o.o Srbija), asist. dr Vladimir Đokić (Institut za kliničku farmakologiju, farmakologiju i toksikologiju, Medicinski fakultet Beograd).

Saopštenje za javnost, koje je Hristov consulting sročio i prosledio medijima u Srbiji i Crnoj Gori, rezultiralo je sa preko 20 objava. Najuticajniji mediji, poput agencija Beta http://beta.rs/ i FoNet  http://www.fonet.rs/getone.php?idv=26489095 prenele su  vest.

Neka od pokrivanja možete pogledati na sledećim linkovima:

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}3A627260-Niklanovici-se-zale-Strazburu-Vratite-nam-nasu-zemlju

http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/142495/niklanovici-tuze-crnu-goru.html

http://www.vijesti.me/vijesti/od-posla-vijeka-do-afere-porodica-niklanovic-tuzi-cg-sudu-u-strazburu-905039

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Drustvo&datum=2016-09-27&clanak=566209&naslov=U{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}20Strazburutra{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}BEe{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}20djedovinu

http://www.fonet.rs/getone.php?idv=26489095

http://antenam.net/index.php/drustvo/item/11055-niklanovici-tuze-crnu-goru

http://www.vijesti.me/vijesti/od-posla-vijeka-do-afere-porodica-niklanovic-tuzi-cg-sudu-u-strazburu-905039

http://www.fonet.rs/getone.php?idv=26489095

http://kodex.me/clanak/127607/niklanovici-podnijeli-tuzbu-sudu-u-strazburu-cg-krsi-ljudska-prava-domacih-i-stranih-drzavljana

http://volimpodgoricu.me/2016/09/26/porodica-niklanovic-tuzi-cg-sudu-u-strazburu/

http://www.portalanalitika.me/clanak/245073/niklanovic-crna-gora-krsi-ljudska-prava-domacih-i-stranih-drzavljana

http://www.balkanmagazin.net/najnovije-vesti/cid172-146027/tuze-drzavu-strazburu

http://www.fonet.rs/getone.php?idv=26489095

Hristov consulting je ovlašćena PR konsultantska kuća za familiju Niklanović.

Komemoracija povodom iznenadne smrti Svetlane Đurđević Lukić, direktorke i jedne od osnivača CENTRA za istraživanje javnih politika, biće održana u sredu, 28. septembra 2016. u 10.45h, u prostorijama CENTRA (Makedonska 21​/V).

Svetlana Đurđević Lukić biće sahranjena istog dana, u sredu, u 13.00h, na Novom bežanijskom groblju.

Svetlana Đurđević Lukić biće sahranjena istog dana, u sredu, u 13.00h, na Novom bežanijskom groblju.

Direktorka CENTRA Svetlana Đurđević Lukić, uvažena analitičarka i ekspertkinja za američku spoljnu politiku, ljudsku bezbednost i bezbednosne politike, tragično je preminula u 53 godini. Svetlana je bila i zapaženo ime srpskog novinarstva tokom 1990tih.

Vodila je brojne projekte, sa naročitim interesovanjem za one koji osvetljavaju najbitnije bezbednosne probleme kako svih građana, tako i različitih društvenih grupa u Srbiji – mladih, Roma, LGBT i žena. Objavljivala je  radove kao što su monografije i prilozi u raznim zbornicima i časopisima.

Pre osnivanja CENTRA za istraživanje javnih politika Svetlana je radila kao istraživačica i savetnica pri Odeljenju za međunarodni razvoj London School of Economics (LSE) u Londonu; Institutu za spoljnu politiku u Filadelfiji, SAD; Centru za kontrolu pešadijskog oružja u Jugoistočnoj Evropi (SEESAC) i Misiji OEBS u Beogradu. Bila je takođe angažovana na nekoliko projekata Ministarstva nauke, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane RS, a kao istraživačica i saradnica u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, te Institutu za strategijska istraživanja i Institutu Vinča.

Magistrirala je politiku, bezbednost i integracije na University College London, a usavršavala se na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i Univerzitetu Oksford. Diplomirala je Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odeljenju za istoriju.

U sredu, na dan kada će biti sahranjena, trebalo je da brani doktorsku tezu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, pod naslovom “Uloga Ujedinjenih nacija u izgradnji mira: Slučaj istočni Timor”.

Svetlanin odlazak je veliki lični i profesionalni gubitak ne samo za CENTAR i njegove saradnike, već  i  širu javnost u Srbiji.  Svetlana ostavlja za sobom muža i dvoje dece, kao i brojne bliske prijatelje.

Dvadeset i tri porodice iz familije Niklanović koji su državljani SAD, Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Slovenije već deset godina vode spor pred crnogorskim sudovima za dokazivanje svog vlasništva u Budvi koje im pripada više od 100 godina.

Opština Budva je još 2002. godine bez i jednog dokumenta, čak i bez rešenja prevela zemlju Niklanovića u opštinsku, a potom prodala stranom pravnom licu. Oktobra 2009. godine državnom tužilaštvu Crne Gore podneta je krivična prijava protiv više lica zbog više krivičnih dela uključujući zloupotrebu službenog položaja i nesavesnog rada u službi.

“Mi smo sve pokušali vodeći se principima pravne sigurnosti koje bi država Crna Gora trebalo da nam obezbedi.  Iako smo mi državljani više zemalja, naša dedovina nalazi se u Crnoj Gori gde smo očekivali vladavinu prava i jednakost.  Očekivali smo da kao građani koji vuku crnogorske korene i imamo svoju imovinu, ostvarimo svoja prava u Crnoj Gori, s obzirom da je država na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i uključena u ceo proces evroatlantskih integracija. Pošto ne možemo da kažemo da u Crnoj Gori postoji princip pravne sigurnosti, svoja prava  morali smo da potražimo i ostvarujemo i van teritorije Crne Gore”, rekao je Vlado Niklanović.

Familija Niklanović je od 1900. godine, prema Austrougarskim mapama i starom državnom katastru, područje arhive Budva, vlasnik zemlje od 51.093,59 m2, na katastarskoj parceli broj 5, KO Reževići. Postupak o pravnoj svojini “otuđene” parcele započet je još 2006. godine pred Osnovnim sudom u Kotoru i traje do danas.

Pravni tim familije Niklanović odlučio je da podnese tužbu protiv države Crne Gore Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, nakon što je i Ustavni sud Crne Gore odbacio žalbu oštećenih porodica zbog povrede ljudskih prava u paralelnom predmetu koji se vodi u vezi utvrđivanja ništavnosti ugovora o nepokretnosti koji je opština Budva zaključila sa stranim pravnim licem Danebrook Limited sa Kipra 25. jula 2006. godine.

Naime, familija Niklanović je povodom ovog slučaja pokrenula postupak pred Osnovnim sudom u Kotoru koji je na osnovu izvedenih dokaza, tri puta ugovor između opštine Budva i Danebrook Limited sa Kipra proglašavao ništavnim. Posljednji put 09.06.2014.godine. Viši sud u Podgorici  ukidao je prvostepene presude i vraćao na ponovno suđenje, da bi treći put 23.01.2015. preinačio presudu   suda u Kotoru, odbio tužbeni zahtev Niklanovića kao neosnovan i doneo presudu u korist tuženih.

Niklanovići su nakon ove presude pokušali da ostvare svoja prava i podneli su reviziju Vrhovnom sudu Crne Gore. Međutim, Vrhovni sud doneo je presudu u korist opštine Budva i Danebrook Limited sa Kipra, čime je, pred redovnim sudovima u Crnoj Gori, okončan postupak na štetu tužilaca.

S obzirom da su iskoristili sva pravna sredstva u Crnoj Gori, familija Niklanović očekuje zaštitu svojih osnovnih prava od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao i drugih međunarodnih institucija.

Hristov consulting je ovlašćena PR konsultantska kuća za familiju Niklanović.