Delegacija UEFA  posetila je stadion TSC Arena i utvrdila da postoje uslovi da se utakmice grupne faze Lige Evrope igraju u Bačkoj Topoli.

TSC će biti domaćin, i na svom terenu će ugostiti one ekipe koje budu izvučene u Žrebu za grupnu fazu ovogodišnje Lige Evrope 1. septembra, uz ispunjenje standardnih uslova i kriterijuma koji se odnose na infrastrukturu, a koje je klub planirao da izvede.

U TSC-u izražavaju zahvalnost direktoru Nacionalnih asocijacija UEFA Zoranu Lakoviću, drugima koji su se  zalagali da se klub pozicionira na mapi UEFA za ovo prestižno takmičenje, kao i Fudbalskom savezu Srbije.

• Veliko priznanje za Udruženje poslovnih konsultanata Srbije

Odlukom Borda direktora Međunarodnog veća poslovnih konsultanata (ICMCI https://www.cmc-global.org/content/board-members) sa sedištem u Cirihu, Aleksandra Hristov predsednica Upravnog odbora Udruženja poslovnih konsultanata Srbije (UPKS https://upks.org.rs/), jednoglasno je imenovana za članicu Borda direktora ove organizacije koja okuplja najistaknutija udruženja poslovnih konsultanata širom sveta.

„Veliko je priznanje za Srbiju, članove našeg Udruženja i za mene lično, što sam postala članica Borda direktora jedne prestižne  međunarodne organizacije poput ICMCI. Moja zaduženja će biti strategija komunikacije i marketinga i javno zagovaranje. Zahvaljujući imenovanju biću u prilici da omogućim većem broju naših članova da postanu prisutniji na međunarodnoj sceni, preko ove organizacije koja okuplja udruženja poslovnih konsultanata iz oko 50 zemalja sveta, sa ciljem podizanja standarda i kriterijuma profesije poslovnog konsultanta. Kao i radu u Srbiji i sa nove pozicije u ICMCI uvek ću insistirati da se poslovi konsaltinga obavljaju po najvišim etičkim standardima i profesionalnim integritetom“, kaže Hristov.

Aleksandra Hristov je pravnica sa pravosudnim ispitom i međunarodno sertifikovani poslovna konsultantkinja (CMC). Uspešno je završila obuku za trenera po standardima ICMCI, kao i ISO 20700 za menadžment konsalting. Završila je Program za više menadžere u Vladi na Harvard univerzitetu u Bostonu, USA.

U Udruženju poslovnih konsultanata Srbije je od osnivanja 2009. godine.

U oblasti komunikacija je više od 30 godina. Aleksandra je 12 godina radila kao novinarka i urednica u nezavisnih medijima tokom devedesetih. Nakon formiranja Vlade Zorana Đinđića, bila je na mestu šefice kabineta ministra prosvete i sporta i direktorke Centra za strateške komunikacije Vlade.

Od 2003. savetuje top menadžment vodećih firmi, organizacija, Vlade, institucija i projekata o načinu kreiranja i sprovođenja organizacionih, poslovnih i projektnih ciljeva. Od  2007. godine vlasnica je i direktorka konsultantske kuće za strateške komunikacije „Hristov consulting“ d.o.o koja u svom portfoliju ima EU, USAID projekte, EBRD BAS i institucije i kompanije iz zemlje i regiona. „Hristov consulting“ je jedina konsultantska kuća u Srbiji sertifikovana za strategije, komunikacije i edukacije u toj oblasti.  Aleksandra je  bila  savetnica za komunikacije i krizni PR institucijama,  ministarstvima i kompanijama kao što su Siemens, Mineco, SAT-TRAKT, Milenijum osiguranje, UNIQA osiguranje, British Airways, OMV, Nuklearni objekti Srbije, Javnobeležnička komora Srbije, IK Eduka, Multipartner sistem, Metinvest SMC. Trener je u oblasti strategije komunikacija, upravljanje promenama, javni poslovi i lobiranje, stakeholderi. Uspešno je završila obuku za lobiranje i medijaciju u Republici Srbiji.

Međunarodno veće poslovnih konsultanata (ICMCI), inače, dodeljuje i CMC sertifikate koji su jedini međunarodno priznati brend namenjen individualnim poslovnim savetnicima. CMC se dodeljuje onim poslovnim konsultantima koji zadovoljavaju najviše kriterijume kompetencija i stručnosti u savetovanju menadžmenta kao i privrženost etičkom kodeksu profesije. Udruženje poslovnih konsultanata Srbije je prepoznato kao punopravni partner ove međunarodne organizacije u Srbiji od 2019. godine. UPKS je jedina organizacija koja ima ovlašćenje da poslovnim konsultantima izdaje CMC sertifikat u Republici Srbiji po međunarodnim standardima.

Nadzorni odbor „Milenijum osiguranje“ a.d.o. imenovao je novog člana Izvršnog odbora, gospođu Mirjanu Garapić Zakanyi, prepoznatog finansijskog stručnjaka u oblasti finansijskog sektora. Sa istaknutom karijerom u upravljanju finansijskim institucijama, Mirjana u svoju novu ulogu donosi veliko iskustvo u strateškom upravljanju, finansijskom upravljanju kao i upravljanju rizicima.

Mirjanina stručnost se ogleda u upravljanju funkcijama podrške poslovanja na način da se postignu ambiciozni ciljevi poslovnog razvoja uz željene finansijske efekte, oprezno upravljanje rizicima i usklađenost sa sve kompleksnijim regulatornim okruženjem finansijskih institucija. Njena ekspertiza i dugogodišnje iskustvo u pokretanju poslovanja i novih inicijativa u finansijskom sektoru, bez sumnje će dati dragocen doprinos uvođenju digitalne transformacije u oblast osiguranja.

„Veliko mi je zadovoljstvo što sam dobila priliku da postanem deo ove ugledne regionalne kompanije i radim sa uspešnom ekipom profesionalaca u Milenijum osiguranju, kompaniji koja ima za cilj izvrsnost u poslovanju, dalji rast i osvajanje tržišta kroz vrhunsku brigu o svojim korisnicima, kao i da bude u vrhu inovativnih poslovnih tehnologija. Nadam se da će moj dolazak doprineti kvalitetu tima i radujem se izazovima i prilikama koji su pred nama. Fokusiraćemo se na uvođenje digitalnih  inovacija i promena u poslovanju, kako bi ostali u vrhu po konkurentnosti i raznovrsnosti usluga na tržištu osiguranja u Srbiji, a samim tim i pružali vrhunsku uslugu klijentima. Preda mnom je velika odgovornost, ali sam uverena da ću zajedno sa svojim saradnicima uspešno odgovoriti na izazove u godinama pred nama“, kaže Mirjana Garapić Zakanyi.

Gospođa Garapić Zakanyi je magistar Kvantitativnih finansija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u  Beogradu. Tokom karijere radila je u više banaka u Srbiji, na pozicijama člana Izvršnog odbora. Preko deset godina rukovodila je poslovanjem nemačke regionalne bankarske grupe – ProCredit u Srbiji i regionu. Nakon toga, bila je zadužena za pokretanje poslovanja prve mobilne i digitalne banke u regionu, koju je u Srbiji osnovao vodeći norveški telekomunikacioni operater Telenor. U „Milenijum osiguranje“ a.d.o. dolazi sa pozicije člana Izvršnog odbora MIRABANK AD.

Tokom svoje karijere, Mirjana je ostvarila značajna postignuća, uključujući uspešno upravljanje kreditnim rizikom u banci sa značajnim kreditnim portfoliom, implementaciju sveobuhvatnih sistema upravljanja rizicima u različitim finansijskim institucijama kao i usklađivanje poslovanja sa novim međunarodnim standardima i regulativama. Takođe, direktno je upravljala digitalnom transformacijom procesa kreditnog rizika i implementaciji kontrole bezbednosti informacija i internih kontrola u digitalnoj transformaciji ostalih bankarskih procesa.

U Milenijum osiguravajućem društvu, Mirjana će igrati vitalnu ulogu u oblikovanju dugoročne vizije kompanije, razvoju inovativnih strategija, pokretanju operativne izvrsnosti kao i usklađivanju sa nadolazećim regulatornim zahtevima kao što su solventnost II i MSFI 9 i 17. Njeno imenovanje pokazuje posvećenost kompanije obezbeđivanju snažnog liderskog tima.

Milenijum osiguranje se raduje saradnji s novom članicom Izvršnog odbora u uverenju da će zajedničkim naporima ostvariti veliki uspeh.

Fudbaleri TSC iz Bačke Topole u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona igraće protiv portugalske Brage, odlučeno je juče žrebom u Nionu. Prva utakmica se igra 8. avgusta u Portugaliji, a revanš 15. avgusta u Bačkoj Topoli na stadionu „TSC Arena“.

Protivnik TSC-a u ovom prestižnom rangu takmičenja FK Braga je osnovana 1921. godine i domaće utakmice igra na gradskom stadionu koji ima kapacitet da primi preko 30.000 gledalaca. Stadion je izgrađen 2004. godine za potrebe Evropskog prvenstva i smatra se za jedan od najlepših i najčudnijih stadiona na svetu, jer je jedan deo ovog velelepnog zdanja je uklesan u susedni Monte Kristo kamenolom. Specifičnost stadiona je i ta što ima samo dve tribine, tako da svi gledaoci sportske događaje prate iz privilegovane pozicije. Krov je inspirisan mostovima kakve su gradile civilizacije Maja i Inka, a ispod samog travnatog terena su još dva sprata  (https://scbraga.pt/estadio/). Arhitekta Eduardo Souto je za ovaj projekat dobio prestižnu Prickerovu nagradu za ovo neobično arhitektonsko rešenje.

Braga je osvajala Kup Portugalije više puta, 1966, 2016 i 2021. godine, liga kup Potrugala 2013. i 2020,  kao i Intertoto kup 2008. godine. Procenjeno je da tim Brage vredi 131 milion evra. Prošlu sezonu klub je završio kao trećeplasiran u šampionatu Portugala, odmah iza Benfike i Portoa. Za klub igra više igrača svetskog formata, kao što su Abel Ruiz, centarfor španske reprezentacije i ubedljivo najbolji napadač i kapiten tima Rikardo Horta, procenjen na 20 miliona evra (koliko i čitav tim iz Bačke Topole). Za Hortu se zna da je uvek najopasniji u šesnaestercu bilo kog protivnika.  Nedavno su doveli i pojačanje, novog igrača Bruma, koji je doveden je iz Fenerbahčea za 6,5 miliona evra.

Braga ima izuzetno jak tim i sjajne igrače na svim pozicijama, od kojih mnogi daju golove. Sastav, koji sa klupe vodi Artur Žorž, je dobro ukomponovan i TSC-u neće biti nimalo lako da se suprotstavi ovako jakom protivniku, ali je sigurno da  8. i 15.  avgusta publiku očekuju pravi fudbalski spektakli. TSC će se boriti protiv  ekipe koja igra ozbiljan fudbal i važi za favorita, ali činjenica je i da  se bačkotopolčani ne predaju pred protivnicima.

Iz TSC poručuju da će  na svoj način probati da pariraju favorizovanom protivniku kako najbolje umeju i da se pripremaju da daju maksimum protiv ovog izazovnog rivala.

Aleksandra Hristov je za dnevni list Danas https://www.danas.rs/ komentarisala kampanju SNSa  “Ja sam bot”.

Kampanja SNSa jeste reakcija na kriznu situaciju koja se desila, curenje u javnost imena 15.000 botova, ali njihova reakcija se ne može smatrati  kriznim PR-om.

Oni zapravo pokušavaju da “pokriju” tu činjenicu i uključuju sve i svakoga, čak i državni vrh.

Kampanja SNS “Ja sam bot” je pokušaj tzv. “face saving” kampanje koja, u nedostatku bilo čega boljeg, mora da proglašava očigledno neregularnu i marginalno kriminalnu aktivnost za nešto legitimno, čime ta politička opcija još više urušava svoj gotovo nepostojeći javni ugled.

Mogu da kažem da je ovo još jedna u nizu grešaka  koju prave od 4. maja ove godine i da ulaze u sve veći problem kao stranka.

Bot je neko ko pod tajnim imenom na društvenim mrežama,  ne svojom voljom, već u dogovoru, ili pod nečijim nalogom, blati i unižava političke protivnike, ljude iz javnog života, događaje.

Ovom kampanjom vladajuća stranka dodatno pravi podelu u društvu, kreira lažnu sliku u društvu, obesmišljava događaje i činjenice.

Istovremeno, kampanjom se promoviše laž kao njihov vrednosni sistem, a to građani sve više prepoznaju.

To generiše još veću frustraciju u ovako podeljenoj Srbiji, dodatno ponižava institucije i dokazuje da one gotovo ne funkcionišu i ne rade svoj posao.

Tekst se može pročitati na linku: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/da-li-sns-kampanjom-i-ja-sam-bot-pokusava-da-pokrije-curenje-oko-14-000-bot-naloga/

Fudbaleri FK TSC iz Bačke Topole osvojili su drugo mesto u Superligi Srbije i plasirali se u kvalifikacije za Ligu šampiona!

https://www.facebook.com/fktsc/videos/1699364160512470

U poslenjem tekstu Međunarodne federacije novinara (IFJ) https://www.ifj.org/ pod naslovom “Završna reč na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije: Kroćenje naših demona https://www.ifj.org/…/final-words-at-the-slavko… dala sam izjavu o Slavku Ćuruviji i poslednjim danima rada redakcije Dnevnog Telegrafa.
Zahvaljujem se Međunarodnoj federaciji novinara i novinarki Jelena Petkovic koja piše o sada već trećem suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Moja izjava na srpskom jeziku u celosti:

1. Kako je bilo raditi sa Slavkom Ćuruvijom? Kakav je on bio?

U novinarstvu sam u raznim redakcijama aktivno radila od 1988 godine do 2000. U Dnevni Telegraf sam prešla na Slavkov poziv da kao novinarka radim od samog njegovog osnivanja, i tu sam ostala do poslednjeg dana. Tužno mi je, ali sam u isto vreme i ponosna, što je upravo moj tekst bio na naslovnici poslednjeg broja DTa “Kazna 2.400.000 dinara”- na redu konfiskacija imovine“.
Slavko je bio je hrabar čovek i išao je ispred svog vremena. Napravio je sigurno najbolju redakciju organizaciono i u Dnevnom Telegrafu i Evropljaninu je okupio je neke od najboljih novinara i urednika tog vremena. Kada je održavao redakcijske sastanke uvek je iskreno sa saradnicima komunicirao sa čime se novina suočava. Tako smo svi znali mnogo detalja o dešavanjima i pritiscima kroz koje prolazimo kao redakcija.

Svi koji su imali drugačije mišljenje potkrepljeno dokazima i time razotkrivali loše, nasilničke i pogubne odluke vlasti, bili su žigosani kao neprijatelji države i naroda i tretirani su kao špijuni i domaći izdajnici. Zato je govoriti istinu onda kao i danas bilo i jeste opasno po život.

Slavko se do kraja držao svojih principa. I kada su njegove novine zabranjene, i kada je bilo opasno kritikovati tada vladajući režim, on nije pristao da ćuti. Zato je i ubijen. Slavku kao i svima drugima kojima je prišivena etiketa špijuna i izdajnika nikada ni u jednom sudskom procesu ta kvalifikacija nije dokazana.

2. Šta je on za tebe bio tada, a šta je sada, sa ove distance?

Slavko Ćuruvija za mene je simbol hrabrog i nezavisnog novinarstva i kao takav mora da ostane upisan u istoriji. Meni je čast što sam radila u njegovom timu i bila jedna od najbližih saradnica.

Sada mogu da sa sigurnošću da tvrdim kažem da je on bio jedan od najboljih najkvalitetnijih ljudi sa kojim sam radila u životu, kao čovek i kao urednik, a i novinar od koga se moglo mnogo naučiti. Bio je iskren i pošten saradnik. Kada god bi nešto obećao, uvek je to ispunjavao, a to je u ovoj zemlji bila retkost tada, ali je i sada. Istovremeno, nakon dogovora o temama koje smo radili, nikada nisam doživela da mi bilo koji urednik ispravlja tekst i to je bila uređivačka politika profesionalnog novinarstva i Slavka Ćuruvije

Ono što znam je da su oni, koji i danas pokušavaju da sa sebe skinu odgovornost, godinama uspevali da prebace suđenje za njegovo ubistvo na drugi teren i da je svako ko je pokušao da postavi pitanje odgovornosti bio diskreditovan u javnosti. Sve u cilju da se od žrtve napravi zločinac. Nadam se da ćemo na kraju ipak doživeti završetak suđenja i osudu učesnika, uz napomenu da će svi oni koji su učestvovali u kreiranju atmosfere koja je dovela do ubistva, na neki način odgovarati.

3. Možeš li da opišeš poslednji redakcijski sastanak sa njim, koji si pomenula?

Dan pred bombardovanje Slavko je sazvao poslednji redakcijski sastanak. Znali smo da počinje bombardovanje i pored zabrane i pritisaka, nismo bili sigurni šta može da nam se dogodi u ratnom stanju. Uz njega je ostalo nas petnaestak novinara i urednika i rekao nam je da bežimo. Rekao nam je da moramo da se izmestimo, bar po Srbiji, jer ima informacije da nismo sigurni. Bili smo pod velikim pritiskom i stresom. Neke kolege su bile privođene iz Dnevnog Telegrafa, tadašnjeg radija B92, Naše Borbe…. Na vlasti su bili Slobodan Milošević, Socijalistička partija Srbije i Srpska Radikalna Stranka. Donosioci odluka u to vreme od predsednika, premijera, ministara: informisanja, vojske, policije nikada nisu odgovarali pred sudom i narodom ove zemlje za posledice pogubnih i samoubilačkih odluka koje su za posledicu imale stradanje ljudi, materijalnih dobara, gubljenje teritorije, statusa i svega što nas je dovelo u ovu poziciju, uključujući i ubistvo Slavka Ćuruvije.

Slavko je bio optužen kao izdajnik i neko ko zagovara bombardovanje Srbije. Većina nas koji smo radili sa njim još uvek se, i dan danas, u Srbiji označavamo kao strani plaćenici i domaći izdajnici.

O atmosferi koja je tada vladala u novinarstvu, govori činjenica da su o tekst o njegovom ubistvu objavile nezavisne agencije i samo jedna novina, tadašnja “Republika” ,čiji je glavni i odgovorni urednik bio Nebojša Popov. MUP je zahtevao od medija da se isključivo prenese njihovo saopštenje o ubistvu koje je parafraziram glasilo „ Ispred zgrade u kojoj stanuje ubijen je Slavko Ćuruvija“.

Na dan kada je ubijen nas nekoliko otišlo je do njegovog stana. Bilo nas je malo. Prošli smo Resavsku ulicu koja je bila puna neobičnih likova. Tom prilikom su došli i Zoran Đinđić i Čedomir Jovanović. Zoran Đinđić je nakon sahrane Slavka Ćuruvije napustio Srbiju i otišao u Crnu Goru, upravo da bi izbegao da i njega ubiju. Sve vreme rata, a i kasnije išla je brutalna kampanja protiv Đinđića da je pobegao u Crnu Goru za vreme bombardovanja, što je bila laž. Sklonio se nakon ubistva Slavka Ćuruvije.

4. Da li je to bila prva redakcija u kojoj si radila? Spomenula si da je to za mnoge bila najbolja redakcija ikada…
U Dnevni Telegraf sam na Slavkov poziv prešla iz Nedeljnog Telegrafa. Pre toga bila sam novinar saradnik u raznim redakcijama počev od Novih Omladinskih Novina, Borbe do 1992. kada ju je preuzela Savezna Vlada, Radio Beograda, emisija ” Niko kao ja”, radija B92 (izveštavala sam sa studentskih demonstracija 1991.), Nedeljnog Telegrafa. Većina tih redakcija je ukinuta, ili preuzeta od strane tadašnjeg režima.

Ceo tekst na engleskom:

https://www.ifj.org/media-centre/blog/detail/category/articlesblogs/article/final-words-at-the-slavko-curuvija-murder-trial-taming-our-demons.html

Puno uspeha u 2023. godini, srećnu Novu godinu i Božićne praznike žele vam Aleksandra, Bojana i Branimir

https://www.krik.rs/reakcija-kompanije-hristov-consulting-na-krik-ovu-vest-sa-sudjenja/

KRIK ponovo prekršio pravila struke

Kompanija Hristov consulting ocenjuje da je portal KRIK na grub način ponovo prekršio pravila  struke, pokušavajući da diskredituje ovu konsultantsku firmu, kao i pojedince u njoj, selektivnim i  neobjektivnim prenošenjem izjava sa ročišta u postupku u kome je KRIK tužena strana, a predstavnice Hristov consultinga su bile samo svedoci.

Iako KRIK, kao tužena strana u sporu pokrenutom po tužbi britanske grupacije Mineco, ima pravo da iznosi neistine u svoju odbranu, ipak je za svaki medij, a posebno istraživački, u najmanju ruku neprofesionalno da sa suđenja izveštava iznoseći poluistine i konstruišući izveštaj tako što iznosi samo delove za koje smatra da mu idu u prilog, umesto da na objektivan i nepristrasan način obaveštava javnost.

Tako se, primera radi, u izveštaju KRIK-a sa ovog ročišta ne navode oni netačni navodi kojih su se obe svedokinje setile iz predmetnog teksta o Minecu, koji je objavljen još u septembru 2020. godine i ima više od 9 strana teksta, ne računajući prateću opremu. Nasuprot tome, već u naslovu piše da je “PR-ka svedočila da je tekst prepun neistina, ali nije mogla da navede šta konkretno nije tačno”.

U izveštaju se navodi i da je advokatica KRIK-a zatražila da se kao dokaz da je demanti poslat, sudu dostavi originalan mejl sa adrese Hristov consultinga, kao i da su se tome protivili advokati Mineca. Navodi se i da se sudija saglasio, ali se ne navodi da je sudija u više navrata svedocima ukazao da je bespredmetno što uopšte govore o demantiju, s obzirom na to da se spor ne vodi zbog neobjavljivanja odgovora, već po tužbi Mineca za nanošenje štete kompaniji osnovnim tekstom.

Iako je KRIK više puta pominjao konsultante Hristov consulting u svojim tekstovima, Hristov consulting u ovom reagovanju ističe da se uvek, na sve zakonom predviđene načine, brani isključivo poštujući najviše profesionalne standarde i etičke norme.

U tom smislu, Hristov consulting savetuje svoje klijente da podnesu Žalbu Savetu za štampu, ukoliko smatraju da je neki medij načinio ozbiljne propuste u izveštavanju. Kada je u pitanju Žalba koju je Mineco podneo protiv KRIK-a, Komisija za Žalbe je jednoglasno ocenila da je KRIK prekršio Kodeks tekstom o Minecu.  KRIK je, međutim, odbio da tu odluku Komisije objavi, čime je ponovo prekršio pravila Saveta za štampu, čiji je član.  Ni ova činjenica nije našla svoje mesto u izveštaju sa ročišta, iako je sam urednik KRIK-a imao brojna pitanja u vezi sa tim.

Iz svega ovoga, Hristov consulting ne može da izvuče drugi zaključak već da se i ovim novim izveštajem pokušava naneti šteta nama, a da se takođe vrši i posredan pokušaj pritiska na sud.

Hristov consulting ponovo naglašava da su nas tokom 15 godina u radu vodili najviši profesionalni standardi, poštovanje etičkih normi i vrlo kvalitetni odnosi sa medijima, što nameravamo da radimo i u budućnosti.

Povodom desete godišnjice od osnivanja Fondacije “Evro za znanje “, predsednik Upravnog odbora Milenko Vasović  uručio je Zahvalnicu Fondacije na spajanju dobrih ideja i dobrih ljudi, Aleksandri Hristov, direktorki Hristov consultinga.

“Velika mi je čast što sam Zahvalnicu dobila od kredibilnih ljudi koji kroz Fondaciju već deset godina okupljaju organizacije i pojedince koji su spremni da ulažu u znanje stipendirajući srednjoškolce i studente. Hristov consulting, kao društveno odgovorna kompanija, uvek podržava obrazovanje mladih i spremna je da pomogne svakome ko se iskreno zalaže za te ciljeve. Hvala još jednom Fondaciji što istrajava u  naporu da čista srca ulaže u školovanje mladih u Srbiji i što je nas, kao i naše klijente, prepoznala kao partnere u postizanju takvih ciljeva”, kaže Aleksandra Hristov.