Časopisi Ekonometar i Biznis magazin obeležili su deset godina izlaženja i uspešnog rada. Ekonometar i Biznis magazin su u protekloj deceniji zauzeli zavidnu poziciju na medijskoj sceni Srbije i postali nezaobilazni štivo za poslovne ljude i sve one koje zanimaju ekonomske teme i preduzetništvo.

“Vlada Srbije je 2016. godinu proglasila za Godinu preduzetništva, a mi smo već realizovali Deceniju preduzetništva, jer smo pre deset godina startovali sa časopisima koji danas predstavljaju savremene vodiče kroz svet biznisa, ekonomije i preduzetništva” rekla je Radojka Nikolić, osnivač i vlasnik NIRA PRESS d.o.o http://www.nirapress.com/

Povodom desetog rođendana časopisa održan je panel “Srpska ekonomija i privreda od 2006. do 2016.” Učesnici su bili istaknuti ekonomisti, privrednici i ljudi iz oblasti finansija i biznisa Ljubomir Madžar, Stojan Stamenković, Draginja Đurić, Ivan Nikolić, Nikola Antiparmakov, Miroslav Miletić i Dragoljub Vukadinović.

Na skupu su odeljena i priznanja Planeta Biznis koja se tradicionalno dodeljuju u tri kategorije.

Za uspešno upravljanje kompanijom priznanje je dodeljeno izvršnom direktoru  Nelt-a Milošu Jeliću. Priznanje za uspešno preduzetništvo dodeljeno je izvršnoj direktorki modne kuće Luna iz Požarevca Biljani Jovanović, a za najuspešniji program korporativne društvene odgovornosti Komercijalnoj banci.

Jedan od najvećih investitora u oblasti rudarstva i obnovljivih izvora energije u regionu, britanska kompanija Mineco Limited, članica Mineco Grupe,  organizovala je novogodišnji ručak za  predstavnike beogradskih medija.

Tokom neformalnog druženja, direktor Mineco Limited, Bojan Popović,  upoznao je prisutne sa dosadašnjim ulaganjima kompanije u region kao i sa planovima za naredni period.

Direktor operacija, Dominic Roberts, govorio o tržištu obojenih metala u 2015, trendovima i perspektivama tržišta u 2016. godini.

Na ručku su bili prisutni i menadžeri rudnika u Srbiji u kojima je Mineco Grupa većinski vlasnik, Darko Vukobratović, direktor Contanga, kompanije koja upravlja ROC Rudnik, Petar Radović, predstavnik rudnika Veliki Majdan, Miodrag Vukajlović, direktor rudnika Bosil-Metal kod Bosilegrada, kao i Sava Mandić direktor Mineco Plus d.o.o. u Beogradu.

Pored dva aktivna rudnika olova i cinka u Srbiji i jednog u Bosni i Hercegovini, Mineco uporedo radi i na novim projektima u regionu.

Beograd se danas pridružio svetskoj akciji pod zajedničkim nazivom “Marš za klimu” i postao jedan od gradova koji su preneli poruku važnosti očuvanja životne sredine. Akcija je organizovana uoči samita Ujedinjenih Nacija o klimi, koji počinje sutra u Parizu. Milioni građana širom sveta okupili su se na protestima organizovanim sa ciljem skretanja pažnje na opasnost globalnog zagrevanja i zahtevom da se ono ograniči.

Okupljanje u Beogradu organizovalo je udruženje ”Intersection” (Tačka preseka) http://www.intersection.rs/, partner  svetske akcione mreže Avaz (Avaaz) https://www.avaaz.org/en/, koja je idejni pokretač ovog globalnog okupljanja.

“Globalni marš je okupio milione ljudi širom sveta, u više od 2.000 gradova u 150 zemalja, koji šalju jednoglasan poziv donosiocima odluka da preduzmu hitne i konkretne mere za sprečavanje uzroka klimatskih promena. Organizatori traže da se svet usmeri ka novoj zelenoj ekonomiji, sa stopostotnom upotrebom čiste energije. S obzirom da su naučnici potvrdili da je čovek uzročnik klimatskih promena, mi kao organizacija koja se zalaže za uvažavanje naučnih činjenica pri formiranju javnih politika uključili smo se u ovu globalnu inicijativu“, poručuje Aleksandra Drecun, predsednica organizacije Intersection (Intersekšn/Tačka preseka), beogradskog organizatora klimatskog marša.

Predavanjem krizne komunikacije, koje je održano studentima četvrte godine  Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nastavlja se praksa  ovog fakulteta – dovođenje iskusnih praktičara koji doprinose podizanju znanja i veština studenata koje traže poslodavci. Ovakav metod rada jedan je od značajnih aspekata prevazilaženja problema ugroženosti mladih na tržištu rada.

Na poziv  profesorke marketinga Galjine Ognjanov,  vlasnica i direktorka konsultantske kuće za strateške komunikacije i menadžment konsalting Hristov consulting, Aleksandra Hristov, održala je predavanje “Krizne komunikacije”  studentima četvrte godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smer marketing, predmet odnosi s javnošću. Studenti su u okviru predavanja  imali priliku da saznaju, šta su krize, kako nastaju i da li se za njih može pripremiti? Takođe su saznali osnove upravljanja krizama, kao i šta se može iz kriza naučiti?

Kad god se u Srbiji povede reč o ponudi i tražnji na tržištu rada, neminovno se kao jedan od ključnih problema ističe nesklad između znanja i veština koje traže poslodavci i onih koje mladi mogu da steknu školujući se u okvirima našeg obrazovnog sistema. U toj sferi su rađeni i još uvek se rade, brojni projekti pod okriljem međunarodnih organizacija kao što su: ILO (Međunarodna organizacija rada), UNDP (program Ujedinjenih nacija za razvoj) kao i USAID (Američka agencija za međunarodni razvoj). Nedvosmisleni zaključak svih ovih projekata je da su mladi u Srbiji ugrožena kategorija na tržištu rada. Kao značajan faktor u osnovi njihove nepovoljne pozicije na tržištu rada ističe se upravo nedostatak praktičnih znanja i veština koje poslodavci traže.

O svom radu sa studentima, Aleksandra Hristov kaze: “Bilo mi je izuzetno zadovoljstvo što svoje iskustvo iz ove oblasti mogu da podelim sa mladim ljudima. Veoma mi je drago što Ekonomski fakultet redovno pozova  praktičare, a moja firma se uvek trudi da se odazove ovakvim pozivima i inicijativama, jer je negovanje znanja deo naše društvene obaveze. Kada su u pitanju krize, studentima najbolje mogu da prenesu zanje upravo oni koji se time svakodnevno bave”

Ovo predavanje je i poziv obrazovnim institucijama da  pozivaju kolege iz prakse da održe njihovim studentima gostujuća predavanja. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu organizuju se ovakve vrste događaja za studente na smerovima praktične poslovne orijentacije poput smera Marketing.

Ninamedia, http://www.ninamedia.rs/rs/home/,  agencija za media monitoring, proslavila je sinoć 14 godina uspešnog poslovanja. Od svog osnivanja do danas, Ninamedia ostvaruje stabilan rast, a od zabeleženih rezultata ističu 5.115.376 obrađenih i isporučenih medijskih objava, 27.900 prevedenih strana, 105 istraživačkih projekata, 2.183 medijske analize i 105 produkcijskih projekata.

Osnivač Ninamedije Dragan Radić, rekao je kako pre 14 godina niko nije sanjao da će njegov tim dovde stići i ovoliko narasti.

Među zvanicama na gala događaju bili su i Zoran Sekulić, vlasnik i glavni i odgovorni urednik agencije Fonet http://www.fonet.rs/,  Miloš Rajković, član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije REM http://rra.org.rs/,  Igor Avžner  suosnivač nevladine organizacije Mediacia i video portala http://www.kojeodgovoran.rs/, kao i  Aleksandra Hristov, vlasnica i direktorka Hristov consulting.

U okviru Investiciono – razvojne konferencije “Srebrenica 2015”, operativni direktor “Mineco Limited” Dominik Roberts danas je najavio da će ta kompanija uložiti dodatna sredstva u rudnike koji su u njenom vlasništvu, ali i da će imati nove investicije na prostoru Srbije i Bosne i Hercegovine.

Roberts je u delu konferencije “Prezentacija uspešnih priča”, predstavio poslovanje rudnika Sase kod Srebrenice, koji od 2006. godine, kada ga je preuzela kompanija “Gross” konstantno beleži rast proizvodnje i trenutno zapošljava 530 ljudi.

Britanski “Mineco Ltd” jedan je od najvećih investitora u Bosni i Hercegovini, dok u regionu ima tri rudnika – rudnik olova i cinka Sase u Srebrenici, te rudnike Rudnik i Veliki Majdan u Srbiji, u kojima ukupno radi oko 1400 ljudi. Roberts je istakao da osim proširenja proizvodnje u rudniku Sase, “Mineco” planira da otvori rudnik cerusita u Olovu u BiH, koji treba da zaposli 250 ljudi.

Prema njegovim rečima, u Bosilegradu u Srbiji planira se otvaranje rudnika olova i cinka, koji treba da zaposli oko 300 ljudi. “Mineco” takođe ulaže u istraživanje nalazišta olova i cinka u okolini Foče. Do sada je u rudarske projekte uloženo više od 35 miliona evra, a planirana su dalja ulaganja i u druge istraživačke projekte.

Britanska kompanija Mineco Limited je deo Mineco Grupe, čije su osnovne delatnosti trgovina obojenim metalima i rudnim koncentratima, investiranje u rudarstvo i geološka istraživanja. Sa svojim partnerima Mineco upravlja rudnicima olova i cinka u Srbiji: ’Rudnik’ kod Gornjeg Milanovca i ’Veliki Majdan’ kod Ljubovije, kao i ‘Gross’ (Sase) u BiH. Do sada je u rudarske projekte uloženo preko 30 miliona evra a planirana dalja ulaganja su usmerena na pripremu i otvaranje rudnika Ceruzita kod Olova (BiH), rudnika olova i cinka kod Bosilegrada, i u druge istraživačke projekte. Takođe, Mineco od 2011. godine predviđa investiranje u oblast obnovljivih izvora energije na prostoru Balkana, a pre svega u projekte izgradnje mini hidroelektrana (MHE) zbog velikog hidro potencijala malih vodotokova u ovom regionu, ali i stečenih stručnih kapaciteta unutar našeg sistema. Mineco, samostalno ili sa svojim partnerima, u Srbiji zapošljava oko 800 ljudi, a u Regionu oko 1400.

Harvard klub Srbije po drugi put dodeljuje godišnju stipendiju za nastavak školovanja najboljim studentima završne godine akreditovanih univerziteta u Srbiji.

Stipendije se dodeljuju kako bi se studentima omogućilo, ili finansijski olakšalo, da se u potpunosti posvete ostvarivanju svojih akademskih i profesionalnih ciljeva, u skladu sa visokim standardima koje promoviše, i održava, najbolji univerzitet po svetskim merilima – Harvard.

Cilj dodele stipendije je i da se ukaže na značaj kvalitetnog obrazovanja i pomognu studenti koji bi stečenim znanjem mogli u budućnosti da doprinesu napretku našeg društva, navode iz Harvard kluba.Stipendija za studente društvenih i humanističkih nauka nosi ime “Čedomilj Mijatović”, dok je stipendija za prirodne nauke nazvana “Draga Ljočić”.

Harvard klub je osnovan 2004. godine kao neprofitno udruženje građana, i deo je mreže udruženja diplomiranih studenata Harvard Univerziteta. U svetu ima više od 150 Harvard klubova.  Srpski klub ima oko 50 registrovanih aktivnih članova, od kojih su više od polovine stalni rezidenti u Srbiji, dok je još 200 Harvard diplomaca u inostranstvu.

Zainteresovani studenti mogu da se prijave na konkurs za stipendije Harvard kluba Srbije do 15. decembra ove godine. Uslove konkursa, kao i formular za aplikaciju, mozete da preuzmete na internet stranici Harvard kluba Srbije (www.harvard-serbia.org).

Foto FoNet

Prateći trendove u oblasti medija za potrebe svojih klijenata, predstavnici Hristov consultinga su prisustvovali prvoj međunarodnoj konferenciji o slobodi medija, koju je organizovao magazin Newsweek Srbija http://www.newsweek.rs/

Na konferenciji je govorilo više od 20 novinara i eksperata iz Evrope, SAD, i zemalja regiona koji su kroz sedam panela dali svoje viđenje na sedam tema iz oblasti slobode medija. Među govornicima, između ostalih su bili, Kristin Hrafnson portparol Vikiliksa i Džulijana Asanža, Gavin MekFaden iz Centra za istraživačko novinarstvo, Dunja Mijatović predstavnica OEBS-a za slobodu medija, Goran Milić, direktor programa i vesti Al Jazeere Balkans, Saša Janković, Zaštitnik građana, Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i mnogi drugi.

Održani su paneli:

• Koliko je Vikiliks promenio svet?
• Izazovi istraživačkog novinarstva u savremenom svetu
• Granice medijskih sloboda
• Michael Montgomery: Moje lekcije sa Balkana – od zločina u Ćuškoj do “Žute kuće”
• Televizije u regionu – pogled iznutra i pogled spolja
• Nezavisna tela i sloboda štampe
• Regionalni mediji – Različiti oblici pritisaka

IHIS-Nutricionizam, www.ihis-nutricionizam.rs,  organizuje Četvrto međunarodno savetovanje Hrana, ishrana i zdravlje, posvećeno zakonodavstvu prehrambenih proizvoda i suplemenata za EU i SRB tržište u Hotelu Falkensteiner, 28. oktobra 2015.

Tekuća, 2015, je godina izmena i usaglašavanja pravilnika RS Srbije i EU u oblasti prehrambene industrije i suplemenata. Brojne su nedoumice i problemi sa kojima se struka suočava u sprovođenju Pravilnika o zdravstvenim i nutritivnim izjavama. Dokle se stalo i kakvi su dalji koraci u procesu prilagođavanja pravilnika praksi? Relevantni predavači iz zemlje i inostranstva, kao i predstavnici nadležnih inspekcijskih službi, daće odgovore na sve Vaše dileme.

Teme ovogodišnjeg savetovanja:

• Izmene u nedavno donetom Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju
• Izmene u Pravilniku o aditivima
• Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjava
• Prijavljivanje proizvoda sa zdravstvenim izjavama u bazu podataka Ministarstva zdravlja

Šta sve morate aplicirati na ambalažu Vaših proizvoda, čućete od eminentnih srpskih predavača, a šta su najčešće greške na proizvodima sa EU tržišta pri primeni EU Regulativa 1169/2011 i 1924/2006 prikazaće Vam predavači iz Evrope.

Predavači:

• mr. Branislav Raketić, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
• Prof. dr Jagoda Jorga, Medicinski fakultet Beograd
• Nicola Conte-Salinas, The Food Lawyers Network, Nemačka
• Katarina Kromerova MD, Public Health Authority, Slovačka
• dr Danica Zarić – IHIS Nutricionizam

Događaj je značajan za sve privredne subjekte u delatnosti prehrambene i farmaceutske industrije, obizrom na aktuelnost tema koje prate sprovođenje novih pravilnika Ministarstva poljoprivrede i zastite zivotne sredine, kao i Ministarstva zdravlja.

Aleksandra Hristov, direktorka Hristov consulting, u tekstu Prenemaganja na volej pitanja, u novom broju nedeljnika Vreme http://www.vreme.co.rs/, govori o tome da li su i u kojoj meri konferencije za štampu preporučljiv način komunikacije s javnošću.

http://www.vreme.co.rs/account/login.php?url={b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}2Fcms{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}2Fview.php{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}3Fid{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}3D1307860

Integralni odgovori direktorke Hristov consulting d.o.o. na pitanja novinarke Vremena

1. U kojim situacijama svojim klijentima  savetujete da organizuju konferenciju za štampu?

Konferencije za štampu organizuju se samo  kada ima nešto značajno da se saopšti  sa stanovišta organizacije, odnosno kompanije, a delegirana tema je od opšteg interesa za javnost. Umeće i veliko znanje je prepoznati šta je vest u odnosu na trenutna društvena, ekonomska, socijalna, politička kretanja, a istovremeno uputiti odgovarajuće poruke, onima kojima je vest namenjena. Ako se to promaši onda i pored organizacije konferencije nema, kako mi iz struke kažemo pokrivanja (mediji je ne prenose),  a i ako ima pokrivanja ne ostvaruju se ciljevi komunikacije. Često se, pogotovo političke stranke žale kako ih neko ignoriše, a zapravo  one ne saopštavaju ništa interesantno i značajno za uređivačke politike medija, odnosno za javnost.

Ozbiljne kompanije, npr. koje ulaze na određeno tržište organizuju konferenciju za štampu, kako bi se predstavile,  najavile svoje prioritete na određenom tržištu, a istovremeno dale podršku glasnogovorniku obično direktoru. On na taj način počinje  da se pozicionira i postaje  prepoznatljiv kod onih partnera sa kojima kompanija ubuduće treba da sarađuje, komunicira i ostvaruje svoje poslovne rezultate. Tada se i uspostavljaju prvi kontakti sa medijima. Slično je i sa projektima ili novim poslovnim poduhvatima. Sa druge strane, uputno je da se tokom godine  organizuju konferencije za štampu, kada se saopštavaju važni i javnosti interesantni poslovni rezultati, najavljuju veliki projekt, pokazuje društvena odgovornost itd.  Mi uvek savetujemo klijetima da to rade, samo kada ima smisla, odnosno kada ima da saopšte nešto od interesa za opštu javnost. Inače kažemo da niko neće da proprati, odnosno da na takav način neće moći da ostvare svoje komunikacione i poslovne ciljeve.

2. Kada su u  pitanju političari, da li su konferencije za štampu preporučljiv način komunikacije s javnošću? Ako jesu, u kojoj meri?

Isti princip važi I za političke stranke. Organizovanje konferencije za štampu jeste, ali samo  jedan od načina komunikacije sa medijima, ciljanim javnostima, biračima itd. I to samo kada imaju našto značajno da saopšte.  Pored konferencija postoje i drugi  alati  komunikacije, kao što su susreti sa medijima, saopštenja za medije itd.  Svako odlučuje prema unapred pripremljenoj komunikacionoj strategiji (ako je imaju) kada i šta organizuje, odnosno na koji način će to što saopšti biti zapaženo, ili uvaženo kod ciljne grupe kojima se obraćaju. Vidim da to mnogima ne polazi od ruke.

3. Da li političari insistiranjem na konferencijama zapravo potenciraju atmosferu krize?

Da, često se stiče utisak da oni na taj način pokušavaju da, iako nemaju šta značajno da saopšte, zapravo podižu tenziju, ali to ne znači da će time postići rezultate, štaviše takav stav može biti kontraproduktivan. Organizacija  hitne konferencije je zaista neophodno kada su u pitanju  prave krize, kao što su nesrećni  slučajevi, pad helikoptera, otmice itd. I to onda ima smisla. Tada se svima na jedinstven način upućuju jednoznačne poruke o onome šta se zapravo desilo. Tako se  izbegavaju spekulacije I nagađanja. Osnovno pravilo je reci sve i reci odmah, a ja bih dodala i svima, tako da se to najbolje upravo postiže organizacijom konferencije za štampu.

Ono što je značajno istaći je da je  pored delegiranja teme, izuzetno  bitno i kako se kreiraju poruke. To obuhvata, kome se obraćamo, šta želimo da postignemo porukom, šta želimo da saopštimo, kako ćemo to da uradimo i ono što je veoma bitno ko je taj koji to saopštava. To mora da bude neko kome se veruje.

4. Da je Aleksandar Vučić vaš klijent, šta biste mu savetovali kada su u pitanju njegove konferencije za štampu?

Vlade u većini zemalja u svetu imaju redovne konferencije za štampu gde saopštavaju svoje prioritete i ono što je bitno sa stanovišta javnosti. Sigurno bih mu savetovala redovne konferencije za štampu Vlade. A sada, ko bi bio glasnogovornik za koju temu, to je druga priča. Sigurno mu ne bih savetovala da se on sam izjašnjava o svemu.  Takođe bih mu savetovala da kada od novinara dobije pitanje, na njega odgovara odmah, brže i konkretnije, bez velike uvodne priče i udaljavanja od teme.

5. Da li biste mu – imajući u vidu mentalitet ciljne grupe – savetovali da zadrži svoj “emotivni nastup” ili da  malo umiri emocije?

Kada je u pitanju upravljanje promenama, što ova Vlada, bar se tako izjašnjava, želi da postigne,  neophodno je da lideri trgnu ljude iz uljuljkanosti i fokusiraju se na rešavanje problema. Dizanje tenzije neophodnosti promena kroz emotivni nastup, jeste jedan od mehanizama za njihovo pokretanje. Emocije su potrebne, ali kao i sve u životu, izbalansirano i sa merom.

Premijer Vučić jeste dosta na tome radio. Međutim, da bi  se promena zaista  ostvarila, nije dovoljno biti dramatičan i emocionalan.

Kaže se da se najbolje pamti poruka koja je ponovljena sto puta. Za sada jedino premijer Vučić stalno ponavlja te teške teme, ukazuje na nužnost i neophodnost promena i to sigurno nije dovoljno, a vremenom može da postane i kontra produktivno.

Za promenu je pored svega toga potrebno imati viziju i motivisati druge, tako da i oni delegiraju teške teme, ali i u odgovarajućem trenutku komunicirati konkretne rezultate.

To  se može postići jedino kada se na neki način ostvari društveni konsenzus o neophodnosti promena, da celo društvo uvidi i prihvati neophodnost promena, a ne samo čestim pojedinačnim pojavljivanjem i ponavljanjem istih poruka.

Aleksandra Hristov, direktorka i vlasnica Hristov consulting i  međunarodno sertifikovana konsultantkinja u oblasti strateških komunikacija