Dvadeset i tri porodice iz familije Niklanović koji su državljani SAD, Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Slovenije već deset godina vode spor pred crnogorskim sudovima za dokazivanje svog vlasništva u Budvi koje im pripada više od 100 godina.

Opština Budva je još 2002. godine bez i jednog dokumenta, čak i bez rešenja prevela zemlju Niklanovića u opštinsku, a potom prodala stranom pravnom licu. Oktobra 2009. godine državnom tužilaštvu Crne Gore podneta je krivična prijava protiv više lica zbog više krivičnih dela uključujući zloupotrebu službenog položaja i nesavesnog rada u službi.

“Mi smo sve pokušali vodeći se principima pravne sigurnosti koje bi država Crna Gora trebalo da nam obezbedi.  Iako smo mi državljani više zemalja, naša dedovina nalazi se u Crnoj Gori gde smo očekivali vladavinu prava i jednakost.  Očekivali smo da kao građani koji vuku crnogorske korene i imamo svoju imovinu, ostvarimo svoja prava u Crnoj Gori, s obzirom da je država na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i uključena u ceo proces evroatlantskih integracija. Pošto ne možemo da kažemo da u Crnoj Gori postoji princip pravne sigurnosti, svoja prava  morali smo da potražimo i ostvarujemo i van teritorije Crne Gore”, rekao je Vlado Niklanović.

Familija Niklanović je od 1900. godine, prema Austrougarskim mapama i starom državnom katastru, područje arhive Budva, vlasnik zemlje od 51.093,59 m2, na katastarskoj parceli broj 5, KO Reževići. Postupak o pravnoj svojini “otuđene” parcele započet je još 2006. godine pred Osnovnim sudom u Kotoru i traje do danas.

Pravni tim familije Niklanović odlučio je da podnese tužbu protiv države Crne Gore Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, nakon što je i Ustavni sud Crne Gore odbacio žalbu oštećenih porodica zbog povrede ljudskih prava u paralelnom predmetu koji se vodi u vezi utvrđivanja ništavnosti ugovora o nepokretnosti koji je opština Budva zaključila sa stranim pravnim licem Danebrook Limited sa Kipra 25. jula 2006. godine.

Naime, familija Niklanović je povodom ovog slučaja pokrenula postupak pred Osnovnim sudom u Kotoru koji je na osnovu izvedenih dokaza, tri puta ugovor između opštine Budva i Danebrook Limited sa Kipra proglašavao ništavnim. Posljednji put 09.06.2014.godine. Viši sud u Podgorici  ukidao je prvostepene presude i vraćao na ponovno suđenje, da bi treći put 23.01.2015. preinačio presudu   suda u Kotoru, odbio tužbeni zahtev Niklanovića kao neosnovan i doneo presudu u korist tuženih.

Niklanovići su nakon ove presude pokušali da ostvare svoja prava i podneli su reviziju Vrhovnom sudu Crne Gore. Međutim, Vrhovni sud doneo je presudu u korist opštine Budva i Danebrook Limited sa Kipra, čime je, pred redovnim sudovima u Crnoj Gori, okončan postupak na štetu tužilaca.

S obzirom da su iskoristili sva pravna sredstva u Crnoj Gori, familija Niklanović očekuje zaštitu svojih osnovnih prava od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao i drugih međunarodnih institucija.

Hristov consulting je ovlašćena PR konsultantska kuća za familiju Niklanović.

Dugogodišnji klijent i prijatelj Hristov consultinga, Svetlana Đurđević Lukić (53) direktorka i jedna od  osnivačica nezavisnog Think Thanka Centra za istraživanje javnih politika, uvažena analitičarka i ekspertkinja za američku spoljnu politiku, ljudsku bezbednost i bezbednosne politike, tragično je preminula u 53 godini. Svetlana je bila i zapaženo ime srpskog novinarstva tokom 1990tih.

Vodila je brojne projekte, sa naročitim interesovanjem za one koji osvetljavaju najbitnije bezbednosne probleme kako svih građana, tako i različitih društvenih grupa u Srbiji – mladih, Roma, LGBT i žena. Objavljivala je  radove kao što su monografije i prilozi u raznim zbornicima i časopisima. Kao neumorna aktivistkinja, Svetlana je bila angažovana u različitim radnim grupama u Srbiji. Neke od njih su  Vladina Radna grupa za izradu Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN 2016-2020, Savet Centra za spoljnu politiku, Forum za međunarodne odnose pri Evropskom pokretu u Srbiji, i dr.  Redovno je sarađivala i sa OEBS Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP),  Ženevskim Centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF).

Pre osnivanja CENTRA za istraživanje javnih politika Svetlana je radila kao istraživačica i savetnica pri Odeljenju za međunarodni razvoj London School of Economics (LSE) u Londonu; Institutu za spoljnu politiku u Filadelfiji, SAD; Centru za kontrolu pešadijskog oružja u Jugoistočnoj Evropi (SEESAC) i Misiji OEBS u Beogradu. Bila je takođe angažovana na nekoliko projekata Ministarstva nauke, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane RS, a kao istraživačica i saradnica u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, te Institutu za strategijska istraživanja i Instituta Vinča.

Magistrirala je politiku, bezbednost i integracije na University College London, a usavršavala se na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i Univerzitetu Oksford. Diplomirala je Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odeljenju za istoriju. U sredu, 28 septembra 2016.godine, trebalo je da brani doktorsku tezu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, pod naslovom “Uloga Ujedinjenih nacija u izgradnji mira: Slučaj istočni Timor”.

Svetlanin odlazak je veliki lični i profesionalni gubitak ne samo za CENTAR i njegove saradnike, već  i  širu javnost u Srbiji.  Svetlana ostavlja za sobom muža i dvoje dece, kao i brojne bliske prijatelje. Mi ostajemo duboko ožalošćeni zbog njene iznenadne i tragične smrti.

Ispravnu deklaraciju u marketima Srbije ima 68 odsto prehrambenih proizvoda, dok ostatak od 32 odsto i dalje ima neki nedostatak, pokazalo je istraživanje koje je sproveo IHIS Nutricionizam, u periodu maj-avgust, na uzorku od preko 2.500 proizvoda.

Ispravno deklarisani prehrambeni proizvodi imaju deklaraciju u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju, koja ne zavodi, niti obmanjuje potrošača.

IHIS Nutricionizam je i pre primene sadašnjeg Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju, 2013. godine, uradio slično istraživanje, i tada je konstatovano da je bilo 66 odsto dobrih deklaracija.

“Posmatrajući statistički, možemo konstatovati da je Pravilnik o deklarisanju uticao na poboljšanje ispravnosti deklaracija prehrambenih proizvoda samo za 2 odsto. Sa druge strane, evidentan je pozitivan uticaj Pravilnika kako na tekstove deklaracija, koje su postale čitljivije i jasnije, tako i na sigurnost pri izboru adekvatnih proizvoda, što je naročito značajno potrošačima koji imaju probleme sa alergenima. Sada se svi alergeni u spisku sastojaka pišu istaknutim odnosno boldiranim slovima“, izjavila je dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.

IHIS Nutricionizam, članica IHIS Naučno – tehnološkog parka Zemun, koja radi na razvoju, kreiranju i deklarisanju prehrambenih i funkcionalnih proizvoda, sprovela je ovo istraživanje u marketima Srbije, u periodu maj-avgust, na uzorku koji je obuhvatao više od 2.500 prehrambenih proizvoda, podeljenih u devet kategorija – ulja i margarini; čajevi, hleb i peciva; žita za doručak, slatki i slani konditori; bezalkoholna pića; suplementi; suhomesnati proizvodi; mlečni proizvodi i proizvodi koji se nalaze u marketima na posebnoj polici koju potrošači percipiraju kao “zdrave proizvode”.

Istraživanjem je utvrđeno da je najbolje deklarisana kategorija slatkih i slanih konditora, u kojoj je više od 75 odsto ispravnih deklaracija, dok se najviše neadekvatnih deklaracija nalazi u kategoriji hleba i peciva kao i na proizvodima sa tzv “zdrave police”, gde je ispravno deklarisano tek 52, odnosno 55 odsto proizvoda.

Najčešće greške u kategoriji hleba su neadekvatno deklarisanje aditiva, neboldirani alergeni, nerazumljive nutritivne izjave tipa “izvor i visok sadržaj proteina i/ili vlakana“. Izgled deklaracija u obe ove kategorije navodi na zaključak da nedostaju stručnjaci, pre svega tehnolozi, kod proizvođača ovih proizvoda.

U kategoriji bezalkoholnih pića ima mnogo primera neispravnog deklarisanja i tu je najveći broj grešaka koje prouzrokuju namerno zavođenje potrošača. Primetno je da su proizvođači angažovali agencije koje pokušavaju da istaknu nepostojeći kvalitet proizvoda. U toj kategoriji greške su i dalje: neisticanje zaslađivača u nazivu proizvoda, takođe neisticanje dodavanja vitamina u nazivu proizvoda sa namerom da potrošač pomisli da se oni nalaze prirodno u voćnom soku. Nedostaje hemijski oblik vitamina u spisku sastojaka. Slika na frontu pakovanja i naziva proizvoda nisu usklađeni. I dalje je namerno nejasno označavanje voćnih sokova, nektara i osvežavajućih bezalkoholnih pića na frontu pakovanja, iako je količina voćnog sadržaja drastično različita u ove tri kategorije proizvoda.

Detalji ovog opsežnog istraživanja, vezani za svaku od ispitanih kategorija, kao i o namernim i nenamernim greškama pri deklarisanju, o flagrantnom kršenju pravilnika o deklarisanju, o zavođenju i koketiranju sa potrošačima, biće prezentovani na savetovanju „Hrana, ishrana & zdravlje V”, koje će se održati 11. oktobra u hotelu Falkensteiner u Belgradu.

Saopštenje o rezultatima istraživanja preneli su:

http://www.prva.rs/web-tv/emisija/150-minuta/27388/150-minuta—14092016/82903/2-deo.html

http://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/41052-neispravne-deklaracije-uglavnom-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=269954

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=09&dd=13&nav_id=1176067

http://www.ekapija.com/website/sr/page/1543531

http://www.economy.rs/planeta/11771/ishrana/Najvise-prevara-u-industriji-bezalkoholnih-pica.html

http://www.vesti.rs/Vesti/Neispravne-deklaracije-uglavnom-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu.html

http://www.vesti.rs/Vesti/Neipsravne-deklaracije-najcesce-na-hlebu-i-zdravoj-hrani.html

http://www.vesti.rs/Ekonomija/Neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu.html

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2450886/hleb-peciva-i-zdrava-hrana—pola-deklaracija-neispravno.html

http://rs.n1info.com/a192963/Biznis/Neispravne-deklaracije-na-hlebu-i-zdravoj-hrani.html

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu_755207.html

http://aktuelno.net/vesti/srbija/Neispravne-deklaracije-najcesce-na-hlebu-i-zdravoj-hrani/c/1778196

http://www.krstarica.com/vesti/ekonomija/hleb-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/

http://www.reporter.rs/2016-09-13/n1info/neispravne-deklaracije-najcesce-na-hlebu-i-zdravoj-hrani-39264643.html

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/sta-nam-to-prodaju-polovini-zdrave-hrane-u-supermarketima-deklaracija-neispravna/06fcy9x

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/oprez-evo-koji-proizvodi-nemaju-ispravnu-deklaraciju-i-time-gradane-dovode-u-zabludu/5egb9bh

http://www.srpskadijaspora.info/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/

http://www.021.rs/story/Info/Srbija/144437/Trecina-proizvoda-sa-neispravnom-deklaracijom.html

http://www.alo.rs/pola-deklaracija-neispravno/70772

http://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/ispravne-deklaracije-u-marketima-ima-samo-68-odsto-namirnica

http://vesti.aladin.info/search.php?q=ihis

http://www.ekonomski.net/hleb-peciva-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno

http://mondo.rs/a938589/Info/Drustvo/Deklaracije-na-proizvodima-nedostatak-ima-32-odsto-prehrambenih-proizvoda.html

http://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/ispravnu-deklaraciju-ima-68-odsto-prehrambenih-proizvda/

http://www.time.rs/c/4bc65dfd57/sta-nam-to-prodaju-polovini-zdrave-hrane-u-supermarketima-deklaracija-neispravna.html

http://inserbia.info/vesti/2016/09/neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu/

https://www.facebook.com/RTS.Internetportal/posts/1158510697575419

http://www.palo.rs/privreda/oprez-evo-koji-proizvodi-nemaju-ispravnu-deklaraciju-i-time-gra-ane-dovode-u-zabludu/1950608/

http://www.palo.rs/multimedia/lokalno-beograd/neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu/1950516/

http://www.palo.rs/lokalno-beograd/neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu/1950516/

http://www.izazov.com/vesti-dana/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/

http://www.najvesti.com/index.html?search_options=YTo2OntzOjEyOiJzZWFyY2hfbGltaXQiO2k6MTA7czoxNDoic2VhcmNoX29wdGlvbnMiO2E6NDp7czoyMToic2VhcmNoX2NyZWF0ZWRfZmlsdGVyIjtpOjE7czoxOToic2VhcmNoX3N0YXR1c19saW1pdCI7aToxO3M6MTI6InNlYXJjaF9xdWVyeSI7czo0OiJpaGlzIjtzOjE0OiJnZW5lcmljX3NlYXJjaCI7YTowOnt9fXM6MTQ6InNlYXJjaF9zb3J0X2J5IjtzOjk6Im9yZGVyX251bSI7czoxMjoic2VhcmNoX29yZGVyIjtzOjEwOiJkZXNjZW5kaW5nIjtzOjY6Im9mZnNldCI7aTowO3M6MTg6InNlYXJjaF9kb19hZHZhbmNlZCI7YjoxO30

http://www.vazdan.com/vijest/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/379183

http://www.najvesti.com/vesti/3266643-Hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno.html

http://news.burina.net/news/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno

http://www.013info.rs/vesti/drustvo/najcesce-pogresne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu

http://www.srbijadanas.com/biz/srbija/sokantni-otkrice-nas-ceka-u-nasim-prodavnicama-da-li-znate-sta-zapravo-kupujete-2016-09

http://www.telegraf.rs/vesti/2354097-ne-znamo-sta-jedemo-pola-deklaracija-na-pecivima-sokovima-i-zdravoj-hrani-neispravno

http://www.najvesti.com/vesti-iz-srbije/vesti-drustvo/3266799-NE-ZNAMO-STA-JEDEMO-Pola-deklaracija-na-pecivima-sokovima-i-zdravoj-hrani-neispravno.html

http://www.time.rs/?q=ihis&search=news

http://www.mediaportal.rs/2016/09/13/svaki-treci-proizvod-ne-zna-se-sta-je-u-njemu/

http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest892269.html

http://www.mojnovisad.com/vesti/nepotpune-deklaracije-na-prehrambenim-proizvodima-u-supermarketima-srbije-id11613.html

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=327618

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=327618&title=Svaka{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}20tre{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}C4{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}87a{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}20deklaracija{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}20neispravna

http://www.mojnovisad.com/vesti/nepotpune-deklaracije-na-prehrambenim-proizvodima-u-supermarketima-srbije-id11613.html

http://rs.n1info.com/a193087/Biznis/Veruju-li-gradjani-u-Srbiji-deklaracijama.html

https://www.srbijadanas.net/svaki-treci-prehrambeni-proizvod-u-nasim-supermarketima-ne-zna-se-sta-je-u-njemu/

http://www.kursnalista.co/svaka-treca-deklaracija-neispravna.as24.html

http://glaszapadnesrbije.rs/240/index.php?vest=892269

http://www.dnevnik.rs/node/128674

http://www.agrobiz.hr/agrovijesti/ispravne-deklaracije-u-trgovinama-ima-samo-68-posto-namirnica-2933

http://www.nops.org.rs/index.php/vesti/1010-svaki-treci-proizvod-ne-zna-se-sta-je-u-njemu

https://www.butobu.rs/business_news.php?idnews=10301&catnavig1=EKONOMIJA-FINANSIJE

http://www.ikragujevac.com/vesti/39547-vecina-nas-ne-zna-sta-zapravo-kupuje-sokantno-otkrice-iz-nasih-prodavnica.html

http://www.topvesti.info/2016/09/13/ta-nam-to-prodaju-polovini-quotzdrave-hranequot-u-supermarketima-deklaracija-neispravna/

http://www.vazdan.com/vijest/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/379183

http://www.najvesti.com/vesti-iz-srbije/vesti-drustvo/3266799-NE-ZNAMO-STA-JEDEMO-Pola-deklaracija-na-pecivima-sokovima-i-zdravoj-hrani-neispravno.html

http://www.tvk9.ws.rs/index.php/drustvo/item/2150-neispravne-deklaracije-najcesce-na-hlebu-i-zdravoj-hrani

http://news.burina.net/news/neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu

http://www.najvesti.com/vesti-iz-srbije/vesti-ekonomija/3267643-Neispravne-deklaracije-za-hleb-peciva-i-zdravu-hranu.html

http://www.izazov.com/vesti-dana/hleb-peciva-i-zdrava-hrana-pola-deklaracija-neispravno/

https://www.pressreader.com/serbia/blic/20160914/281809988355067

https://www.pressreader.com/

http://www.srpskadijaspora.info/ispravne-deklaracije-u-marketima-ima-samo-68-odsto-namirnica/

FK TSC iz Bačke Topole je pobednik Međunarodnog fudbalskog turnira „TSC CUP“, u organizaciji “Topolskog Sportskog Club-a” (TSC) i kompanije SAT-TRAKT, za mlade igrače rođene 2003, koji je u sredu održan u Bačkoj Topoli i Bajši, uporedo na dva fudbalska terena.
FK TSC iz Bačke Topole je u finalu protiv FK Rada iz Beograda pobedio sa 1:0.

Na turniru je nakon kvalifikacija po grupama, FK Vojvodina iz Novog Sada savladala FK Partizan sa 3:0 i tako osvojila 3. Mesto, dok je Puškas Akademia (Felcsut) savladala FTC iz Budimpešte sa 2:0 i zauzela 5. mesto
Janoš Žemberi, predsednik kluba i vlasnik SAT-TRAKT-a, po završetku utakmica zahvalio se učesnicima turnira i uručio nagrade, pehare i majice svim učesnicima.

Vukašin Krstić iz FK Vojvodine proglašen je za najboljeg igrača ovogodišnjeg turnira, dok je golman Nemanja Amidžić FK TSC Bačka Topola poneo titulu najboljeg čuvara mreže. Najbolji strelac bio je Njegoš Nestorović iz FK TSC Bačka Topola.

„Ovo je treći međunarodni turnir kluba „TSC“ koji smo organizovali. Drago mi je što su mladi fudbaleri iz Bačke Topole dobili još jednu priliku da odmere snage sa najboljim vršnjacima iz zemlje i iz Mađarske, i da samim tim napreduju“, rekao je Janoš Žemberi, predsednik kluba i vlasnik SAT-TRAKT-a.

Prema rečima Janoša Žemberija, turnir je važan i za lokalnu zajednicu, i svake godine je veoma dobro posećen.
„Na ovaj način kompanija SAT-TRAKT pokazuje odgovorno ponašanje prema lokalnoj zajednici u kojoj posluje, a doprinosi i razvoju sporta u celini. Istovremeno, sportska javnost Srbije iščekuje nove mlade fudbalske nade, koje na ovakvim turnirima pokazuju svoj talenat i imaju priliku da steknu dragoceno iskustvo“, rekao je Janoš Žemberi.

Organizator turnira bili su Fudbalski klub „TSC“ i generalni sponzor kluba, kompanija SAT-TRAKT, jedan je od vodećih distributera kablovske televizije, kao i jedan od vodećih internet provajdera u Srbiji.
Turniru su prisustvovali i menadžeri klubova, skauti za mlade fudbalere i drugi sportski radnici koji se brinu o mladim fudbalskim naraštajima.

U Beogradu je danas otvoren treći po redu CEE CEE SUMMER, skup operatera telekomunikacionih servisa, u organizaciji Kompanije SAT-TRAKT http://www.sattrakt.com/. Na ovom skupu, koji je jedan od najznačajnijih u regionu, prisutno je  više od 280 predstavnika kompanija iz celog sveta koje se bave prenosom podataka i telefonijom.

„CEE CEE SUMMER je od suštinske važnosti za regionalno i međunarodno poslovanje u ovoj oblasti. I ove godine smo uspeli da ostvarimo cilj i omogućimo pojedincima koji se bave telekomunikacionim uslugama da se upoznaju i razmene iskustva. Operateri se rado okupljaju na jednom mestu, vole da se lično upoznaju i da na licu mesta ugovaraju poslove. CEE CEE SUMMER najznačajniji je skup ove vrste u regionu i mesto je na kome se razmenjuju iskustva i novine, unapređuje saradnja, održavaju postojeći i prave novi poslovni aranžmani“ – kaže Janoš Žemberi vlasnik SAT-TRAKT-a.

Na ovogodišnjem CEE CEE SUMMER-u je prisutno preko 280 učesnika iz više od 80 kompanija iz 30 zemalja. Na događaju su prisutni svi veliki domaći i regionalni operateri koji imaju priliku da afirmišu potencijale ovog dela Evrope predstavnicima najvećih internacionalnih  kompanija. Na događaju su između ostalih prisutni: Telenor, Telekom Srbija, SBB, Orion, Deutsche Telekom, Tata Communications, TeliaSonera, UPC, Telekom Austria Group, Akton, LinxTelecom, Interoute, HurricaneElectric, po prvi put Telekom China i mnogi drugi.

Kompanija SAT-TRAKT je prisutna na srpskom tržištu od 1993. godine i jedan je od vodećih distributera opreme za kablovsko distributivne sisteme i sistem integrator KDS-a u regionu. SAT-TRAKT je kompanija specijalizovana i za veleprodaju telekomunikacionih servisa za prenos signala namenjenih ISP, kablovskim i VoIP operaterima kao i poslovnim klijentima. SAT-TRAKT poseduje širok spektar telekomunikacionih usluga visokog kvaliteta, fleksibilnog pristupa, neograničenog kapaciteta i konkurentnih cena u regionu Jugoistočne Evrope i Srbije. SAT-TRAKT je ujedno i vodeći distributer kablovske televizije kao i jedan od vodećih internet provajdera u Vojvodini koji je omogućio da stanovnici manjih naselja Vojvodine budu među prvima koji koriste navedene usluge u Srbiji.

Harvard klub Srbije http://www.harvard-serbia.org/ po drugi put je dodelio dve godišnje stipendije za nastavak školovanja studentima završne godine univerziteta u Srbiji. Svečano uručenje stipendija u prisustvu Nj.E. Kajl Rendolfa Skat-a, ambasadora SAD-a u Srbiji, gospođe Kori Udovički, potpredsednice Vlade Srbije, profesora dr Dejana Popovića, predsednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, članova Harvard kluba Srbije, roditelja, prijatelja i profesora ovogodišnjih stipendista, upriličeno je u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu.

Stipendiju Harvard kluba Srbije iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, koja nosi ime velikog srpskog diplomate i istoričara Čedomilja Mijatovića, dobila je  Jelena Todić, studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a stipendiju iz oblasti prirodnih nauka „Draga Ljočić“, koja je imenovana po prvoj srpskoj lekarki, velikoj dobrotvorki i feministikinji, dobio je Mihajlo Novaković, student Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu.

Predsednica Harvard kluba Srbije, Aleksandra Drecun, istakla je da Harvard klub Srbije daje priznanje studentima završnih godina fakulteta u Srbiji za izuzetna dostignuća u toku studiranja i iskazanu želju za daljim usavršavanjem, kako bi ih podržao u ostvarivanju akademskih i profesionalnih ciljeva, ali i kako bi javnosti u Srbiji skrenuo pažnju na značaj kvalitetnog obrazovanja i vrednovanja znanja u društvu. Naglasila je da moramo vrednim i mladim ljudima da pokažemo da ih Srbija voli i podržava, ako očekujemo da oni vole svoju zemlju i ostanu u njoj ili se u Srbiji vrate nakon usavršavanja u inostranstvu, kako sto su to učinili i diplomci Harvarda. Izrazila je nadu da ćemo zajedničkim naporima uspeti da promenimo poražavajuće stanje po kome je Srbija na poslednjem mestu na svetskoj  rang listi po mogućnosti da zadrži svoje talente.

Većina vodećih političkih partija nije se u predizbornoj kampanji odredila prema bezbednosnim pitanjima – od nasilja u porodici do demokratske kontrole aparata sile i evroatlantskih integracija, pokazuje monitoring izbora koji sprovodi Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR).

Monitoringom je obuhvaćeno šest izbornih lista oko sledećih stranaka: SNS, SPS, DS, SDS, DSS-Dveri i SRS čiji se istupi analiziraju na osnovu objavljenih priloga u štampanim i elektronskim medijima.

„Izbornu kampanju karakterišu koalicije oformljene bez jasnih ideoloških bliskosti stranaka koje ih čine, a gotovo redovno i bez konkretnih koalicionih programa koji bi uključili ova pitanja. Nedovoljno su prisutne teme vezane za bezbednost građana, lokalnih zajednica, ranjivih grupa, kao i jasna određenja o reformama u toj oblasti. Brojna saopštenja  su na nivou komentarisanja incidenata, a ne dugoročnih planova i osmišljenih argumentacija. Posledica ovoga je izostanak konstruktivne rasprave o načelima i smernicama buduće bezbednosne politike Srbije i principa rada institucija koje treba da je sprovode“ – naglašava direktorka CENTRA, Svetlana Đurđević-Lukić.

Izjave predstavnika izbornih lista koje su predmet ovog monitoringa uglavnom predstavljaju reakcije na događaje i odluke političkih aktera van Srbije, ili su date povodom obeležavanja različitih godišnjica. Teme koje se tiču bezbednosti pojedinca i grupa, dalja profesionalizacija sektora bezbednosti i njegova demokratska kontrola, gotovo su u potpunosti van fokusa partija.

Opširnije o rezultatima analize predizborne kampanje u periodu do 29.marta pročitajte na  http://publicpolicy.rs/documents/f4be9a3caac635947670d8542ecf8af6b5f4e156.pdf

Monitoring izborne kampanje- Stranke o bezbednosnim temama Centra za istraživanje javnih politika trajaće do kraja kampanje, a nakon izbora biće predstavljeni konačni rezultati monitoringa.

Hristov consulting na prolećnom ručku sa prijateljem i kolegom Miodragom Kostićem.

Aleksandra Hristov, direktorka, Nataša Kalember, Bojana Kusovac i Miodrag Kostić.

Strategija o razvoju informacione bezbednosti trebalo bi da prepozna decu kao ranjivu grupu, kako bi se obezbedila zaštita njihovih prava na internetu, jedna je od preporuka Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) u policy_briefu “Bezbednost dece na internetu u Srbiji: Izloženost bez koordinisane zaštite”, koji je predstavljen danas u prostorijama CENTRA http://www.publicpolicy.rs/.

CENTAR predlaže da se formira Radna grupa pri Telu za koordinaciju poslova informacione bezbednosti Vlade Republike Srbije, koja bi na osnovu analiza dosadašnjih projekata i pravnih dokumenata koji se bave ovom temom, kreirala dugoročnu nacionalnu kampanju.

Iako su deca danas ,,digitalni domoroci’’ okruženi internetom od najranijeg uzrasta, sa mnogo više znanja i sposobnosti da mu pristupe od onog koje imaju njihovi roditelji, ona su istovremeno i jedna od najranjivijih grupa kada je reč o bezbednosti na internetu.

Najrasprostranjeniji rizici su prihvatanje zahteva za prijateljstvo od nepoznate osobe (43 odsto osnovaca, 71 odsto srednjoškolaca), ostavljanje ličnih podataka na profilima (29 odsto osnovaca, 39 odsto srednjoškolaca) i odgovaranje na poruke nepoznatim osobama (27 odsto osnovaca, 47 odsto srednjoškolaca).  Ovi alarmantni podaci pokazuju koliko je važno uključiti bezbednost dece na internetu u buduću Strategiju o razvoju informacione bezbednosti Republike Srbije.

“Preporuke će biti upućene na ciljane adrese, donosiocima odluka, kako bi doprinele rešavanju problema nezaštićenosti dece na internetu. Ovaj predlog praktične politike prvi je od šest iz raznih oblasti koje će CENTAR predstaviti u narednom periodu u okviru sprovođenja  institucionalnog granta Think Tank Fonda” naglasila je direktorka Centra za istraživanje javnih politika, Svetlana Đurđević-Lukić.

Policy_brief možete pročitati na: http://www.publicpolicy.rs/publikacije/54015cd470ba0d10e4fabc0c96e8d03d39a184e9.pdf

Hristov consulting je za klijenta Mineco organizovao trodnevno press putovanje za grupu novinara iz Makedonije, sa ciljem da se makedonska javnost upozna sa uspešnim poslovanjem ove kompanije u regionu Balkana. Tom prilikom, novinari 8 makedonskih redakcija obišli su dva rudnika koji posluju u okviru Mineco Grupe – rudnik Rudnik kod Gornjeg Milanovca u Srbiji i rudnik Sase u Republici Srpskoj i razgovarali sa njihovim predstavnicima.

Press putovanje je rezultiralo pozitivnim objavama o poslovanju Mineca i njegovih rudnika u ciljanim makedonskim medijima, od čega je u prvih četiri dana nakon putovanja bilo ukupno 24 objave,  od toga: 3 objave u novinskim agencijama, 4 u dnevnoj štampi, 3 TV objave, 1 objava u nedeljniku i 13 objava na web portalima.

Novinari su obišli pogone flotacije, laboratorije, jalovišta, radionica i jama ova dva rudnika. Od rukovodstva su čuli šta je sve potrebno da bi jedan rudnik bio uspešan, o potrebi za konstantnim ulaganjem u proizvodne procese i rudničku infrastrukturu. Razgovarali su i o brizi o životnoj sredini i značaju pružanja adekvatne obuke zaposlenima i stalnog unapređenja uslova rada.