Četvrti skup operatera telekomunikacionih servisa CEE CEE SUMMER, najznačajniji u regionu,  otvoren je danas u Beogradu u organizaciji Kompanije SAT-TRAKT. Dvodnevnom skupu prisustvuje preko 300 predstavnika kompanija iz celog sveta, koje se bave prenosom podataka i telefonijom.

„CEE CEE SUMMER predstavlja sjajnu priliku da se na jednom mestu okupi specifična grupa ljudi koja se bavi telekomunikacionim biznisom. To su pre svega ljudi  kojima nije dovoljno da učestvuju na  predavanima i prezentacijama, već žele mesto i priliku da sklapaju poslove. Predstavnici voice i data operatera,  distributeri opreme i sistem integratori iz celog sveta na ovom skupu se sastaju, uspostavljaju veze, razmenjuju iskustva i dogovaraju konkretne poslove” – rekao je Miroslav Iković, predstavnik SAT-TRAKT-a.

U okviru događaja organizovana je panel diskusija  „Regionalna telekom scena pre i posle ulaska u EEA –  Evropsku ekonomsku zonu / Iskustva i očekivanja“ , na kojoj se raspravljalo o iskustvima zemalja u regionu pri prilagođavanju lokalnog zakonodavstva evropskim pravilima i o značaju saradnje  zemalja u regionu. Ocenjeno je da saradnja može da bude unapređena, da treba koristiti zajedničku infrastrukturu, kako bi se poboljšala usluga krajnjim korisnicima.

Panelisti na diskusiji su bili predstavnici Regulatornih agencija Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i predstavnici najvećih operatera u regionu:  Vladica Tintor, RATEL, Mario Weber, HAKOM, Predrag Kovač, RAK, Milutin Nikolić, Telekom Srbija, Branko Mitrović, Telenor, Ljubica Draškić, Linx Telecom, Zoran Korečić, Iskon Internet, Senad Kulenović, Cotrugli Business School and H1 Telekom, Miroslav Iković, SAT-TRAKT

Na CEE CEE SUMMER-u, između ostalih, učestvuju Telenor, Telekom Srbija, SBB, Orion, Deutsche Telekom, Tata Communications, TeliaSonera, UPC, Telekom Austria Group, Akton, LinxTelecom, Interoute, HurricaneElectric i mnogi drugi

Fudbalski klub TSC iz Bačke Topole predstavio je danas nove stručnjake, sportskog direktora Zoltana Saboa i šefa stručnog štaba A tima Petra Kurćubića.

Na konferenciji za novinare, održanoj u Muzeju Bačke Topole, Sabo i Kurćubić su izrazili zadovoljstvo angažovanjem u TSC Bačka Topola i istakli da veruju u napredak i razvoj tog kluba.

„Naš prvi cilj je plasman u Prvu ligu Srbije. Za to su nam potrebna adekvatna pojačanja, koja bi stabilizovala ekipu“, rekao je Sabo i dodao da će u TSC dovesti igrače koji mogu da pomognu da se taj klub u narednom periodu plasira i u Super ligu Srbije.

Prema njegovim rečima, u klubu su stvoreni dobri uslovi za rad, a postavljeni ciljevi su ostvarivi. „Siguran je da tako ozbiljan projekat kluba trenutno nema niko u Srbiji“, dodao je Sabo.

Novi šef stručnog štaba Petar Kurćubić istakao je da je veoma zadovoljan ambicijama koje pokazuje TSC kao klub i da je dugoročan plan rada bio presudan da se lako opredeli.

„Ovde imamo jednu pravu fudbalsku priču, na dobrim osnovama. Vizija koju ima TSC je dugoročna, pa je pravo zadovoljstvo naći se u ovakvoj sredini“, kazao je Kurćubić.

On je takođe izrazio zadovoljstvo ambicijama i ciljevima kluba da se plasira u najviši rang takmičenja u Srbiji. „Imamo jedan stabilan klub, u kome već postoje dobri uslovi za rad, a oni će uskoro biti još bolji“, kazao je Kurćubić.

Predsednik kluba TSC Bačka Topola Sabolč Palađi rekao je da se klub opredelio da anagažuje iskusne stručnjake, koji u svakom smislu mogu da unaprede rad u klubu i da pomognu u stvaranju jednog profesionalnog sistema. „Na taj način želimo da, korak po korak, razvijamo fudbal. U Bačkoj Topoli igraće se prvoligaški fudbal“, rekao je Sabolč.

Vlasnik SAT-TRAKTA, generalnog sponzora TSC Bačka Topola, Janoš Žemberi podsetio je da klub gradi Fudbalsku akademiju, zahvaljujući višemilionskoj donaciji Fudbalskog saveza Mađarske.

„Klub iz Bačke Topole imaće, kada akademija bude završena, najbolje moguće uslove za rad i napredak. Želimo da, za ono što nam je pruženo, uzvratimo i vrhunskim rezultatima A tima“, rekao je Žemberi.

Žemberi je podsetio i da mlađi sastavi TSC Bačka Topola već godinama beleže odlične rezultate u domaćim takmičenjima, ali i na međunarodnim turnirima. „Rad sa mladima ostaće prioritet TSC Bačka Topola, ali sada, dovođenjem iskusnih i stručnih ljudi, stvaramo uslove i da rezultate sa A timom podignemo na viši nivo“.

Predstavnici Republičke agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) posetili su ove nedelje SAT-TRAKT iz Bačke Topole, kao prvog regionalnog kablovskog operatora čije sedište nije u Beogradu, i tom prilikom se detaljno upoznali sa radom kompanije.

Direktor RATEL-a dr Vladica Tintor i njegovi saradnici su razgovarali sa čelicima SAT TRAKT-a o svim aspektima poslovanja jednog manjeg operatera u Srbiji, poboljšanju saradnje, kao i o realnim problemima i potencijalima kompanije čije je sedište u Bačkoj Topoli. RATEL se upoznao sa novim servisima i tehnologijama koje kompanija SAT-TRAKT kontinuirano uvodi od svog osnivanja 1993. godine.

SAT-TRAKT, jedan od vodećih distributera kablovske televizije i internet provajder u Vojvodini, upoznao je RATEL sa činjenicom da  je među prvima u Srbiji počeo uvođenje FTTH (Fiber to the Home) tehnologije, čime je omogućio stanovnicima manjih naselja u pokrajini da budu među prvima koji u Srbiji koriste ovu modernu tehnologiju. Drugi je kablovski operator koji je na teritoriji naše zemlje pokrenuo fiksnu telefoniju i pruža korisnicima sve najsavremenije servise.

„Jedan smo od retkih operatora koji razvijaju optičke mreže po selima u Vojvodini. Većini operatora je to neisplativo, jer je postavljanje mreže skuplje nego u gradu. Kod nas ima sela različitih veličina od 150 do 5.000 stanovnika, i nama je važno, kao kompaniji koja posluje na takvom terenu, da doprinesemo i tehnološkom i uopšte društvenom razvoju. Naša investicija je tako dugoročno isplativa“,  istakli su predstavnici SAT-TRAKT-a, ukazujući i na problem nelojalne i neregistrovane konkurencije, koja koristi pogranična područja za distribuciju medijskih sadržaja susednih zemalja.

SAT-TRAKT je informisao direktora RATEL i njegove saradnike sa akcijom izgradnje podzemne mreže FTTH tehnologije u Subotici, na koju će se prvi korisnici povezati već 1. Juna ove godine. Korisnicima će ovo doneti veće brzine interneta, kao i stabilnost servisa bez bilo kakvih smetnji, dok operatoru ova tehnologija omogućava jednostavnije održavanje mreže, neuporedivo manji broj intervencija i, samim tim, veće zadovoljnstvo korisnika.

Predstavnici SAT-TRAKT istakli su i da se nadaju nastavku saradnje sa RATEL-om i njegovom daljem angažovanju u  rešavanja problema nelojalne konkurencije koja posluje u sivoj ili crnoj zoni kao i u problemu ilegalne distribucije medijskih sadržaja iz zemalja u okruženju, što ne šteti samo operatorima, već i državi, kao i po drugim pitanjima vezanim za unapređenje tržišta telekomunikacija u Srbiji.

Vest o RATEL-ovoj poseti kompaniji SAT-TRAKT možete pročitati na:

http://www.ratel.rs/{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}B8{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}BD{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D1{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}84{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}BE{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D1{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}80{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}BC{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}B0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D1{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}86{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}B8{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D1{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}98{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}B5/{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}BD{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}BE{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}B2{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}BE{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D1{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}81{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D1{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}82{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}D0{b031e4546170bb82e130d1d37909bd66833a86b91a03d6ab56d5a48f9d6efd4b}B8.82.html?article_id=1919

Učesnici Konferencije u okviru evropskog projekta IMP@CT, održane u organizaciji britanske kompanije MINECO LTD od 15. do 18. maja u Olovu i Sarajevu, ocenili su da je rudarstvu neophodan novi model rada, koji će doneti veliki napredak u toj oblasti i omogućiti brže i lakše esploatisanje ključnih resursa kojima Evropa raspolaže. Istovremeno, istakli su učesnici, neophodno je da novi modeli u rudarstvu ne narušavaju životnu sredinu i doprinose razvoju lokalnih zajednica.

“Svi mi iz IMP@CTprojekta ne samo da vjerujemo u budućnost evropskog rudarstva, nego smo uvjereni da je evropsko rudarstvo danas značajnije nego ikad“, istakao je direktor operacija kompanije MINECO LTD, Dominic Roberts, na sinoćnjem prijemu koji je upriličila Britanska ambasada u Bosni i Hercegovini, a kojim je zvanično završena trodnevna konferencija.

Britanski ambasador u BiH Edward Ferguson pozdravio je na prijemu učesnike Konferencije.

„Ovo je uzbudljivi projekat razvoja novih i inovativnih načina vađenja rude – bržih i fleksibilnijih, ujedno sigurnih za okoliš i održivih – koji mogu pomoći da eksploatacija manjih nalazišta metala, poput onih koja postoje skoro u cijeloj Evropi, bude ekonomski isplativija. Bosna i Hercegovina ima priliku da bude na čelu ovog novog pristupa, što može pomoći da se ekonomske prednosti rudarstva prošire diljem zemlje“, rekao je ambasador Ferguson.

“Projekat IMP@CT spaja neke od vodećih naučnika u oblasti rudarstva u Evropi inajbolje inovatore tehnologije u privatnom sektoru. Mnogo je posla pred nama u narednim godinama, ali svi iz tima Projekta se tome radujemo”, rekao je Roberts i naglasio da je za ceo tim Projekta izuzetno važno pronalaženje načina da rudnici koji ne mogu biti dugoročni projekti zbog manjih depozita, ostave iza sebe lokalnu zajednicu koja može da nastavi da napreduje.

Prvi test rudnik bit će rudnik Geomet u opštini Olovo u BiH, u vlasništvu Mineca. Tu će biti provedeno istraživanje u koje su uključeni stručnjaci iz oblasti geoetike i socijalne i ekološke održivosti.

Britanska kompanija Mineco, koja u regionu Zapadnog Balkana vodi nekoliko rudnika olova i cinka,  zajedno sa partnerima počela je rad na velikom evropskom projektu “Impact” čiji je cilj da pokrene “rudarsku revoluciju” pronalaženjem najboljih metoda za iskorišćavanje manjih nalazišta metala.

„U okviru ovog projekta 10 partnerskih organizacija iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Finske baviće se pronalaženjem inovativnog načina za eksploataciju mineralnih sirovina na manjim nalazištima, čija je eksploatacija sa postojećim rešenjima neisplativa“, rekao je direktor operacija Mineca Ltd Dominic Roberts istakavši i da rešenja do kojih se dođe istraživanjima treba da dovedu do modela koji bi mogli da budu primenjeni i održivi širom Evrope.

Projekat „Impakt“ dobio je iz Programa EU  za istraživanje i inovacije „Horizont 2020“  podsticaj od sedam miliona evra, kako bi razvio ciljane, tehnološke inovacije u dizajnu rudarske opreme, kao i u planiranju u oblasti rudarstva. Članovi tima izjavili su da će inovacije ne samo smanjiti potrebu za studijama izvodljivosti, već će i poboljšati kvalitet izvađenog materijala, infrastrukturu, korišćenje zemljišta, potrošnju resursa i stvaranje otpada.

Prvi test rudnik biće rudnik Geomet u opštini Olovo u BiH, u vlasništvu Mineca. Tu će biti sprovedeno istraživanje u koje su uključeni stručnjaci iz oblasti geoetike i socijalne i ekološke održivosti kako bi se razmotrili načini na koje se tehnologija može primjenjivati u budućnosti.

U okviru projekta, u Olovu i Sarajevu će sredinom maja biti organizovana konferencija i radionica.

Koordinator projekta IMP@CT: Integrisano modularno postrojenje i pokretna oprema i alati za selektivno rudarstvo sa malim uticajem u oblasti visokokvalitetnih naslaga u malim količinama (Integrated Modular Plantand Containerised Toolsfor Selective, Low-impact Mining of Small High-grade Deposits) je Univerzitet u Ekseteru, a planirano je da bude završen do 31. maja 2020.

Novi magazin http://www.novimagazin.rs/

Rubrika Na mom radaru

Aleksandra Hristov – Međunarodno sertifikovana konsultantkinja u oblasti strateških komunikacija. Novinarka od 1988. do 2000. godine. U Dnevnom telegrafu radila od osnovanja 1996. do gašenja ovog lista.

Slavko

Prošlo je 18 godina od kada je ubijen moj prijatelj, poslodavac, glavni i odgovorni urednik i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija. Slavka sam znala i pre nego što je osnovao Dnevni Telegraf. Kao mladu novinarku pozvao me je da, od osnivanja lista, budem deo njegovog tima. I bila sam, od početka do kraja. Imao je dovoljno talenta i znanja da  napravi  jednu od najmodernijih redakcija. Novinari i urednici koje je dovodio bili su krem tadašnjeg slobodnog novinarstva jer je Slavko znao da bira najbolje. Bio je čovek koji je, prema mom iskustvu, uvek držao reč i to ga je razlikovalo od mnogih. I ondašnjih, a  i sadašnjih.  Istovremeno, Dnevni telegraf je sa njim, imao hrabrosti da i posle donošenja Zakona o informisanju 1998. godine, ne zaćuti. Novina su zabranjene. On je bio nepokoran, što mnogima nije odgovaralo. Morali su da ga se reše.

Bez kazne

I do dana današnjega  nisu kažnjeni izvršioci i nalogodavci. Za sve to vreme pokušavana je diskreditacija žrtve, a i drugih žrtava, kako bi  se opravdao zločin.  Sramota za državu, društvo, medije, pravosuđe,  kao i sve koji godinama ćute ili ne rešavaju ubistvo Slavka Ćuruvije. Svako iz svog domena. Postoji li ovde  uopšte hrabrost,  bilo koje vlasti,  da se suprotstavi službama koje su presudile Slavku i dan-danas upravljaju politikom i našim životima?

Samo jedna, uvek ista grupa ljudi, okupljena prvenstveno oko NUNS-a,  verna ideji otkrivanja i suočavanja sa zločinom nad novinarima, konstantno od 1999.  bori se za rešavanje ovih slučajeva,  a svakog  11. aprila  dolazi na mesto gde je ubijen Slavko, ispred ulaza u Svetogorskoj ulici.  Apeluje na svaku aktuelnu vlast da reši ovaj slučaj. Od pre nekoliko godina pridružio se i UNS. Presude još nema.

Epilog

Nerešavanje slučaja  Ćuruvija dokaz je dominacije obaveštajnih službi nad izabranim predstavnicima vlasti i pravosuđa. Ako niko ne sme da dira službu, čemu izbori, mediji, sudstvo?  Tek kada bude rasvetljen slučaj Slavka Ćuruvije, počećemo da živimo u organizovanom i slobodnom društvu.  Slučaj Slavka Ćuruvije  zapravo je lakmus-test naše demokratije.

Zato očekujem od države i pravosudnih organa,  da konačno skupi hrabrost i reši slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, jer ljudi koji se svake godine okupljaju na mestu  gde je učinjen zločin, kako bi na to podsetili sve,  sigurno nikada od toga neće odustati.

Privredna komora Srbije (PKS) dodelila je, šesti put po redu, Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje kompanijama koje su pokazale najveću posvećenost principima društvene odgovornosti. Uručena su priznanja u tri kategorije: velika, srednja i mala / mikro privredna društva.

U kategoriji srednjih privrednih društava, priznanje su poneli Rudnik i flotacija Rudnik iz Gornjeg Milanovca, Hyatt Regency iz Beograda i Javno preduzeće Gradsko stambeno iz Beograda. Preduzeće je predstavilo projekat Doma kulture “Vojislav Ilić” na Rudniku i značaj projekta za lokalnu zajednicu, zaposlene, decu, razvoj i značaj kulture….

Aco Ilić, direktor kompanije Rudnik i flotacija Rudnik istakao je da je kompanija dobila mnoštvo priznanja i nagrada u proteklim godinama koje su bile vezane za poslovne rezultate i finansijske pokazatelje, ali da su u kompaniji izuzetno ponosni na nagradu za lidera društvene odgovornosti. Kompanija je nagradu dobila za izvedeni projekat kompletnog uređenja potpuno zapuštenog Doma kulture u Rudniku gde se tokom protekle godine odigralo više od 60 predstava i različitih događaja, potpuno besplatnih za publiku.

Rudnikom Rudnik upravlja preduzeće Contango, koje je deo  Mineco Grupe.

Mineco je međunarodna grupa kompanija čije su osnovne delatnosti trgovina obojenim metalima i rudnim koncentratima, investiranje u rudarstvo i geološka istraživanja. Mineco se bavi ulaganjem i razvijanjem rudnika olova, cinka, bakra u zemljama Jugoistočne Evrope i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, gde se Grupa pojavljuje kao jedan od vlasnika.

Preduzeće SAT-TRAKT, kao društveno odgovorna kompanija koja brine i o životnoj sredini,  nastavilo je akciju pošumljavanja Bačke Topole i okolnih mesta, zasadivši u martu skoro 900 stabala.

U saradnji sa stručnjacima, procenjeno je da su na području gde je bilo moguće pošumljavanje, najadekvatnija rešenja bila stabla lipe, platana, breze, bresta, topole, tuje, bora I vrbe.

U okolini centra Bačke Topole posađeno je 20 stabala lipe i 10 stabala platana, u Glavnoj ulici i u pravcu železničke stanice 10 stabala breze, od železničke stanice prema Senćanskom putu 20 stabala breze.

Takođe, u kružnom toku kod Senćanskog puta i u okolini zasađeno je 112 stabala topole i 10 tuja, dok je za pravac od Senćanskog puta odrađen zasad 78 stabala bresta.  Na delu koji spaja Senćanski i Bečejski put posađeno je 182 stabala topole, a na Bečejskom putu 86 stabala topole.

Više od  160 stabala bresta i 16 topole zasađeno je kod Moravičkog puta, a od Bačke Topole prema Bajši 89 stabala bresta. Za Ulicu Maršala Tita određeno je 40 stabala bora, a za Subotički put 40 stabala vrbe.

SAT-TRAKT će u narednom periodu nastaviti da brine o ovim zasadima, a i ubuduće će koristiti svaku priliku da odgovarajućim stablima oplemeni životnu sredinu, što je već nekoliko godina redovna praksa preduzeća.

Rudnik olova i cinka “Gross” PJ Srebrenica u 2016. godini unapredio je proizvodnju i ukupno poslovanje, proizveo rekordnu količinu rude i ostvario za oko 20 odsto veći prihod nego u prethodnoj godini.

Tokom 2016. u ovom rudniku, “Gross”  je proizveo 333.000 tona rude, a ukupan prihod iznosio je oko 22,1 miliona evra, pokazuju godišnji izveštaji.

U toku prethodne poslovne godine, politika stalnog unapređenja rada rudnika ispraćena je investicijama od oko 2,5 miliona evra, pre svega u poboljšanje kvaliteta proizvodnje, revitalizaciju jamskih objekata, sprovođenje mera bezbednost na radu, a pristupilo se i sanaciji i pripremi drugog horizonta. Takođe, radilo se na sanaciji i ugradnji novog koloseka na svim aktivnim horizontima, kao i sanaciji i izradi transportnih hodnika. Ove aktivnosti doprinele su stvaranju uslova za povećanje proizvodnje.

U 2017. godini Rudnik “Gross”  nastaviće da ulaže u unapređenje proizvodnje, te očekuje još bolje poslovne rezultate. Prema planu, u ovog godini biće uloženo oko 2,7 miliona evra, kako bi se podigla proizvodnja i prerada rude na optimalan nivo, te smanjili troškovi po toni rude, odnosno koncentrata. Planirano je ulaganje i u dalje podizanje nivoa zaštite na radu, očuvanje životne sredine.

U Rudniku “Gross”  trenutno radi 530 ljudi, a kao i u svim prethodnim godinama, svi njihovi lični dohoci, porezi, doprinosi i beneficirani radni staž su u celini i na vreme isplaćeni.

U prethodnoj godini, Rudnik “Gross”  je kao najveći privredni subjekt u regionu Srebrenice, nastavio da pruža značajnu pomoć i podršku lokalnoj zajednici. Do sada je rudnik sa preko 250.000 evra pomagao izgradnju sporskih terena i dečijih igrališta, sređivanje lokalnih puteva i drugih infrastrukturnih objekata. Rudnik takođe podržava rad sportskih klubova i udruženja, a pridružuje se i organizacijama i pojedincima u humanitarnim akcijama.

Preduzeće “Gross”  d.o.o, koje je u većinskom vlasništvu britanske kompanije Mineco, u prethodnom periodu, ulagao je velike napore u poboljšanje ekološke slike područja u kome radi.

Rudnik olova i cinka Veliki Majdan kod Ljubovije, koji je u većinskom vlasništvu britanske kompanije Mineco, uspešno je završio 2016, osmu godinu od ponovnog pokretanja proizvodnje.

U 2016. godini u rudniku je proizvedeno oko 51.000 tona  rude, što je u potpunosti u skladu sa planom i na nivou je proizvodnje prethodnih godina. Istovremeno, rudnik je zabeležio  rast dobiti u odnosu na prethodnu godinu, zahvaljujući oporavku cena na tržištu metala. Zbog toga je došlo i do rasta rudne rente za oko 34 odsto. Rudnik Veliki Majdan je u tu svrhu Republici Srbiji za 2016. platio 47 miliona dinara. U rudniku trenutno radi oko 300 ljudi, čija se bruto plata kreće se od 1.000 do 1.500 dolara.

U ovoj godini, Rudnik planira da proizvodnju održi na istom nivou, uz ulaganje od oko pola miliona dolara u obnavljanje opreme, kao i 1,2 miliona dolara u nove istražne prostore Kram i Rebelj.

Rudnik je u prošloj godini u saradnji sa lokalnom samoupravom uradio revitalizaciju lokalnog puta čime je poboljšana infrastruktura za lokalno stanovništvo.

Rudnik Veliki Majdan ispunjava sve obaveze po pitanju zaštite životne sredine i konstantno ulaže u održavanje sistema za zaštitu prirodnih voda. Sanacijom brane jalovišta i ostalih infrastrukturnih objekta, koja je temeljno urađena pre 10 godina kada je Mineco preuzeo Rudnik, postignut je visok nivo bezbednosti. Podignut je nivo ekološke zaštite reke Drine i otklonjena opasnost po zdravlje stanovnika. Jalovište, koje je jedno od najbezbednijih u Srbiji, redovno se održava i unapređuje, kao i drugi objekti Rudnika.

Od 2009. godine, kada je u Rudniku Veliki Majdan ponovo pokrenuta proizvodnja, prerađeno je više od 400.000 tona rude, proizvedeno oko 30.000 tona koncentrata olova i više od 27.000 tona koncentrata cinka.

Ovaj rudnik izašao je iz stečaja 2006. godine, a njegovu revitalizaciju Agencija za stečaj Republike Srbije proglasila je jednom od najbolje rešenih. Rudnik, koji je bio potpuno devastiran i potopljen, nakon stečaja je preuzeo britanski Mineco sa partnerima